Бошњане (Варварин)

Бошњане је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1963 становника (према попису из 1991. било је 2161 становника).

Бошњане
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.1963
Географске карактеристике
Координате43°39′28″ СГШ; 21°21′33″ ИГД / 43.657833° СГШ; 21.359166° ИГД / 43.657833; 21.359166Координате: 43°39′28″ СГШ; 21°21′33″ ИГД / 43.657833° СГШ; 21.359166° ИГД / 43.657833; 21.359166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина133 м
Бошњане на мапи Србије
Бошњане
Бошњане
Бошњане на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број37262
Позивни број037
Регистарска ознака

У селу се налазе манастир Светог Луке , црква Преподобне мати Параскеве и ОШ „Драги Мaкић” Бошњане.

Назив насеља Бошњане изговара се и у облику Бошњани,[1] што је заступљено у делу старије литературе, али исти облик се повремено јавља и у средствима јавног информисања.

ДемографијаУреди

У насељу Бошњане живи 1611 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,7 година (42,2 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 502 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,91.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.320
1953. 2.413
1961. 2.371
1971. 2.459
1981. 2.364
1991. 2.161 2.107
2002. 1.963 2.051
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
1.931 98,36 %
Румуни
  
15 0,76 %
Роми
  
5 0,25 %
Хрвати
  
3 0,15 %
Црногорци
  
1 0,05 %
непознато
  
6 0,30 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Порекло становништваУреди

Према пореклу ондашње становништво из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 7 породица са 95 кућа.
  • Из Врањског округа има 6 породица са 43 кућа.
  • Из околине има 7 породица са 30 кућа.
  • Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 22 куће.
  • Из Топлице има 4 породице са 21 кућом.
  • Из околине Лесковца има 3 породице са 20 кућа.
  • Непознате старине има 1 породица са 11 кућа.
  • Црногорских досељеника има 1 породица са 8 кућа.
  • Из околине Зајечара има 1 породица са 6 кућа.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 4 куће. (подаци датирају из 1905. године)[5]

Из овог села је Мирослав Мишковић, ту су живели његови родитељи.[6][7]

РеференцеУреди

  1. ^ Даница: Забавник за годину 1827, Беч 1827, стр. 68.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  6. ^ „Данас сахрана Мишковићеве мајке („Блиц“, 1. фебруар 2013)”. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2013. Приступљено 1. 2. 2013. 
  7. ^ Умро отац Мирослава Мишковића („Блиц“, 3. април 2014)

Спољашње везеУреди