Бранко Ве Пољански

српски сликар

Бранислав Мицић (Сошице, Аустроугарска 1897Париз, 1947), познатији као Бранко ве Пољански, био је српски књижевник и сликар.[1][2] Са братом Љубомиром Мицићем започео је српски авангардни покрет зенитизам.

Бранко ве Пољански
Лични подаци
Датум рођења1897.
Место рођењаСошице, Аустроугарска
Датум смрти1947.
Место смртиПариз, Француска

Биографија уреди

Бранко ве Пољански је псеудоним узео по Мајским Пољанама код Глине на Банији од куда вуче порекло и где је провео детињство. [1]Школовао се на Учитељској школи у Загребу. У Љубљани је 1921. године покренуо часопис „Светокрет“[2], „лист за експедицију на северни пол човековог духа“, а у Загребу филмску ревију „Кинофон“[2]. У Прагу је организовао уметнички клуб „Зенит“, шири зенитистичке идеје и суделовао на Револучној сцени (сцена малог казалишта Адриа, нова врста кабареа у немачком стилу).[1]

У часопису зенит објављивао је песме, прозу и коментаре о културним збивањима.

Сам или са братом Љубомиром Мицићем организује зенитистичке вечери у Љубљани, Загребу и Београду. Суделује 1924. године на првој Зенитовој међународној изложби нове уметности у Београду. Као представник Зенита у Паризу је 1925/26 ширио зенитистичке идеје. Симболично је раскинуо са својом књижевном делатношћу 17. јула 1927. године у Београду, када је на Теразијама разделио 2.000 примерака својих књига „Тумбе“ и „Црвени петао“. После тога одлази у Париз где се посвећује сликарству од којег је и живео.

Слике и цртеже излагао је на међународној изложби револуционарне уметности Запада 1926. у Москви и у Паризу 1925 (или 1926) и 1930, када је ђтампао Манифест панреализма.[2]

Био је ожењен Францускињом из добре, добростојеће породице, отац четворо деце.[1]

Живео је у Загребу, Београду и Паризу, где му се, као клошару, губи траг.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г „BRANISLAV MICIĆ (BRANKO VE POLJANSKI)”. riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 18. 01. 2023. г. Приступљено 18. 1. 2023. 
  2. ^ а б в г д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 644. 

Спољашње везе уреди