Бранко Гавела (позоришни редитељ)

југословенски позоришни редитељ, преводилац и позоришни критичар.

Бранко Гавела (Загреб, 28. јул 1885 — Загреб, 8. април 1962) био је југословенски позоришни редитељ, преводилац и позоришни критичар.

Бранко Гавела
Branko Gavella.jpg
Датум рођења(1885-07-28)28. јул 1885.
Место рођењаЗагреб
Аустро-Угарска
Датум смрти22. април 1962.(1962-04-22) (77 год.)
Место смртиЗагреб
СФРЈ

БиографијаУреди

Матурирао је у Класичној гимназији у Загребу 1903. године.[1]

Филозофију, германистику и славистику студирао је у Бечу.[2] У Бечу је и докторирао 1908. године. Од 1909. године био је запослен у загребачкој Универзитетској библиотеци.

Он је писао позоришне критике у дневнику Аграмер Тагблатт, а 1914. године први пута режирао је у ХНК.[2]

Управљао је драмом ХНК и постављао своје најбоље представе, те реализовао бројна дела опернога репертоара. Залагао се за сценско извођење хрватске драмске баштине.[2]

Режирао је у годинама након Другога свјетскога рата у Братислави, Острави и Љубљани, а од 1949. године поновно је у свом родном граду, а 1950. године преустројио је загребачку Земаљску глумачку школу у Академију за казалишну умјетност (данас АДУ).[2]

Године 1953. покренуо је утемељење Загребачког драмског казалишта (данас Градско драмско казалиште Гавелла).[2]

Режирао је око 270 драмских, оперних и оперетних дела. Превео је око 30 комада са француског, енглеског, словачког.[2]

Обављао је функцију ректора Академије драмске уметности у Загребу.[2]

Био је редовни члан ЈАЗУ од 1961. године у одељењу за филологију.[2]

Бавио се суђењем фудбалских утакмица.[3]

Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.[4]

Његова кћерка позната је хрватска списатељица Ивана Батушић, унук академик и театролог Никола Батушић а унука професорка француског Ивон Врховац.

НаградеУреди

ДелаУреди

  • Хрватско глумиште: анализа настајања његова стила, Зора, Загреб, 1953. (Графички завод Хрватске, Загреб, 1982)
  • Глумац и казалиште, Стеријино позорје, Нови Сад, 1967. (на слов. језику Игралец ин гледалишће, Љубљана, 1968)
  • Књижевност и казалиште, Матица хрватска, Загреб, 1970.
  • Есеји, студије, критике / Алберт Халер, Миховил Комбол, Бранко Гавелла, Љубомир Мараковић, (прир. Никола Батушић и Дубравко Јелчић), Пет стољећа хрватске књижевности, књ. 86, Зора-Матица хрватска, Загреб, 1971.
  • Драма и театр, Москва, 1976.
  • Теорија глуме, (прир. Никола Батушић и Марин Блажевић), Центар за драмску умјетност, Загреб, 2005.
  • Двоструко лице говора, (прир. Сибила Петлевски), Центар за драмску умјетност, Загреб, 2005.

ТеатрографијаУреди

  • Заузеће тврђаве, 23.07.1919, Београд, Народно позориште[6]
  • Заузеће тврђаве, 22.09.1923, Нови Сад, Народно позориште[6]
  • Поноћ, 15.03.1924, Београд, Народно позориште[6]
  • Флорентински шешир, 16.01.1925, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Фигарова женидба, 12.05.1926, Београд, Народно позориште[6]
  • Лоенгрин, 24.06.1926, Београд, Народно позориште[6]
  • Пировање, 23.09.1926, Београд, Народно позориште[6]
  • Укроћена горопад, 17.12.1926, Београд, Народно позориште[6]
  • Карлова тетка, 14.05.1927, Београд, Народно позориште[6]
  • Магбет, 26.05.1927, Београд, Народно позориште[6]
  • Хенрих IV, 22.09.1927, Београд, Народно позориште[6]
  • Џаз - банд, 12.10.1927, Београд, Народно позориште[6]
  • Догорели кров, 16.12.1927, Београд, Народно позориште[6]
  • Сирано од Бержерак, 07.02.1928, Београд, Народно позориште[6]
  • У Бечком Новом Месту, 30.04.1928, Београд, Народно позориште[6]
  • У агонији, 16.06.1928, Београд, Народно позориште[6]
  • Зелени фрак, 27.06.1928, Београд, Народно позориште[6]
  • Хасанагиница, 13.10.1928, Београд, Народно позориште[6]
  • Добри војник Швејк, 04.11.1928, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Добри војник Швејк, 24.11.1928, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Родољупци, 08.03.1929, Београд, Народно позориште[6]
  • Дубровачка трилогија, 27.04.1929, Београд, Народно позориште[6]
  • Господа Глембајеви, 11.05.1929, Београд, Народно позориште[6]
  • Зелени фрак, 25.05.1929, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Кнез од Зете, 01.06.1929, Београд, Народно позориште[6]
  • Добри војник Швејк, 21.09.1929, Београд, Народно позориште[6]
  • Трипут венчани, 12.12.1929, Београд, Народно позориште[6]
  • Родољупци, 12.03.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • На три краља, 29.03.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Леда, 30.04.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Топаз, 31.05.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • На крају пута, 18.10.1930, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Бекство, 16.09.1931, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Ништа без мушке главе, 06.10.1931, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Дубровачка трилогија, 07.11.1931, Нови Сад, Новосадско-осјечко позориште[6]
  • Зелени фрак, 15.09.1936, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине[6]
  • Људи на санти, 13.03.1937, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине[6]
  • Људи на санти, 09.10.1937, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
  • Хамлет, 27.11.1937, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине[6]
  • Богојављенска ноћ, 31.01.1939, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине[6]
  • Пећ, 13.06.1939, Нови Сад, Народно позориште Дунавске бановине[6]
  • Богојављенска ноћ, 27.12.1939, Београд, Народно позориште[6]
  • Хенри IV, 11.12.1952, Београд, Народно позориште[6]
  • Хенри IV, 15.12.1952, Београд, Народно позориште[6]
  • Хованшчина, 10.02.1955, Београд, Народно позориште[6]
  • Кнез Игор, 04.04.1955, Београд, Народно позориште[6]
  • Кир Јања, 28.03.1956, Београд, Народно позориште[6]
  • Дубровачка трилогија, 24.01.1958, Београд, Југословенско драмско позориште[6]
  • Ифигенија на Тауриди, 27.01.1960, Београд, Југословенско драмско позориште[6]

РеференцеУреди

  1. ^ Koprek, Ivan, Thesaurus Archigymnasii, Zbornik radova u prigodi 400. godišnjice Klasične gimnazije u Zagrebu (1607. – 2007), Zagreb, 2007., str. 923., ISBN 978-953-95772-0-7
  2. ^ а б в г д ђ е ж „dr. Branko Gavella - Gavella”. www.gavella.hr. Приступљено 2021-12-16. 
  3. ^ „90 godina od prve hrvatske prvenstvene utakmice - Sportnet”. sportnet.rtl.hr. Приступљено 2021-12-16. 
  4. ^ „Znameniti ljudi pokopani na Mirogoju” (на језику: Croatian). Mirogoj Cemetery. Приступљено 9. 11. 2010. 
  5. ^ „Dobitnici 1959-2005” (на језику: Croatian). Ministry of Culture. Приступљено 7. 11. 2010. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-16.