Бранко Пиргић

Бранко Пиргић Пирга (Ваљево, 26. фебруар 1952Београд, 8. децембар 2017) био је српски књижевник и књижевни критичар.

Бранко
Место рођењаВаљево, СР Србија, СФР Југославија
Место смртиБеоград, Србија

БиографијаУреди

Завршио је Филолошки факултет Универзитета у Београду, на одсеку за књижевност. Радио је као професор и новинар. Током тридесетак година, осим књижевних критика и есеја, објавио је и пет књига прозе. Књижевно-теоријски чланци објављивани су у бројним дневним новинама и недељним часописима, у књижевним публикацијама и зборницима.

Био је запослен у Матичној библиотеци „Љубомир Ненадовић“ у Ваљеву као организатор културних програма. Добио је стручно звање библиотекара 2000. године. Предавао је српски језик у Канади исељеничкој деци. Након тога је постао слободан уметник и преселио се у Београд. Организовао је и учествовао у бројним културним догађајима Београда и Ваљева.

У браку са дечјим неуропсихијатром др Биљаном (дев. Крстивојевић) добио је сина Богдана.

Осим књижевности, Пиргић је цео живот неговао и љубав према фотографској уметности. Тако је на крају књижевне вечери у Осечини 2013. публици представио своју колекцију фотографија „Фотоуспутница”.[1]

Умро је 8. децембра 2017, а сахрањен је 11. децембра на Новом гробљу у Ваљеву. Истог дана је била комеморација у Библиотеци „Љубомир Ненадовић”.

На скупу-комеморацији поводом Пиргићеве смрти које је у Београду организовало Српско књижевно друштво 17. јануара 2017, говорили су о писцу и његовом опусу Бранислава Марковић, Милош Кнежевић, Васа Павковић, Миљурко Вукадиновић, Ђорђе Јанић, Мирко Магарашевић, Никола Дробњаковић и Јанко Вујиновић.[2]

Књиге прозеУреди

  • Повратак у сутон, ауторско издање, Ваљево, (1995). стр. 70.
  • Небо над Ваљевом, ауторско издање. Ваљево: 2002. ISBN 978-86-903681-0-5. стр. 76.[3]
  • Одлазак у сумрак, „Логос”. Београд: 2012. ISBN 978-86-88409-17-9. стр. 107.
  • Ево ме, ту сам, „Логос”. Београд: 2016. ISBN 978-86-88409-64-3. стр. 71.(избор из претходне три књиге са неким новим причама)[4]
  • Искре из пепела, „Логос”. Београд: 2017. ISBN 978-86-88409-78-0. стр. 107.

Критичка рецепцијаУреди

  • Мирко Магарашевић о књизи прозних записа Искре из пепела: „Пиргићева уметничка перцепција држи се једног од строгих захтева чеховљевског правила: ничег сувишног! Не допусти у свом изразу вербалну расутост, опширност — поштуј смисао и примену сваке речи, не расплињавај исказ. На тако солидно освојеној прозној подлози, Бранко Пиргић постиже пуноћу сваке исказане ’епизоде’, даје целовитост фрагментарно виђеним и оживљеним ситуацијама које, иако су највећма везане за ваљевски крај и шумадијски дух, имају естетски, психолошки и емотивно шири значај који сеже ка магловитим сферама српског националног карактера.“[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Одржано књижевно вече Бранка Пиргића, Општина Осечина, 26. 6. 2013.
  2. ^ Сећање: Бранко Пиргић (1952-2017) Архивирано на сајту Wayback Machine (23. март 2018), Српско књижевно друштво, Београд
  3. ^ Павковић Васа. „Небо изнад дна (Бранко Пиргић: Небо над Ваљевом, Београд 2002)”, Ревија Колубара, Ваљево према: Експрес, 13. март 2003.
  4. ^ Књижевно вече кратке приче „ Ево ме, ту сам“ Бранко Пиргић, Кућа Ђуре Јакшића, 9. мај 2016.
  5. ^ „Бранко Пиргић о ваљевском крају и шумадијском духу”[мртва веза], Ваљевске новости, Ваљево, 2. јун 2017.

Спољашње везеУреди