Брезово Поље Лукачко

Брезово Поље Лукачко
Брезово Поље Лукачко;
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Вировитичко-подравска
Општина	Лукач (општина)
Географске карактеристике
Координате	45° 51′ 49″ С; 17° 27′ 02″ И / 45.8636° С; 17.4506° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Брезово Поље Лукачко Брезово Поље Лукачко на карти Хрватске
	Брезово Поље Лукачко Брезово Поље Лукачко на карти Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Позивни број	+385 34

Брезово Поље Лукачко је бивше насељено место у саставу општине Лукач, у славонској Подравини, Република Хрватска.

Историја уреди

До нове територијалне организације налазило се у саставу бивше велике општине Вировитица. Насеље је на попису 2001. године укинуто и припојено насељу Дуго Село Лукачко.

Други светски рат уреди

Из села Нетече, Зриња, Терезиног Поља, Ратинке, Дијелке, Аде, Рита и Брезовог Поља, у вировитичком срезу истерани су сви добровољци и колонисти са породицама, око 3800 душа и протерани у Србију. Становницима села Дјелке наоружане усташе су наредиле да за 5 минута напусте куће и да узму само оно што могу понети у рукама. И из других срезова протерани су добровољци колонисти а имовина им је одузета.^[1]

Становништво уреди

Националност	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	46 (93,87%)	51 (77,27%)	84 (96,55%)	85 (95,50%)
Хрвати	1 (2,04%)	0	3 (3,44%)	4 (4,49%)
Југословени	2 (4,08%)	15 (22,72%)	0	0
остали и непознато	0	0	0	0
Укупно	49	66	87	89

напомене:

Исказује се од 1869. Исказивано под именом Брезово Поље до 1900, Лукачко Брезово од 1910. до 1931. и Брезово Поље Лукачко од 1948. До 1910. исказивано као део насеља, а од 1921. као насеље. У 1869. подаци су садржани у насељу Турановац. У 2001. припојено насељу Дуго Село Лукачко. Види напомену под Дуго Село Лукачко.

Референце уреди

^ Највећи злочини садашњице: (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине. 1991. стр. 117.

Спољашње везе уреди

Овај чланак везан за села у Вировитичко-подравској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Највећи злочини садашњице: (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац Дечје новине. 1991. стр. 117.

[1]