Википедија

Бронзана ограда из Медијане

археолошки артефакт

Бронзана ограда из Медијане, је артефакт од ливене бронзе, изузетне лепоте, откривен током истраживања спроведених 2000. године у археолошком парку Медијана у источном делу Ниша, на пола пута за Нишку Бању, повременом боравишту римских царева, на њиховом пропутовању кроз Наисус.[1] Медијана је у време владавине цара Константина Великог, била римско насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила раскошно украшених бројним уметничким делима и велико пољопривредно газдинство, отвореног типа, покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису. Насеље је настало на самом крају 3. или почетком 4. века.[2][3]

Бронзана ограда из Медијане
Бронзана ограда откривена на Медијани 2000, као део сталне поставке у Народном музеју у Нишу
МестоМедијана (Ниш) Србија
Саграђен4. век
ГрадитељРимљани
Тип структуреУкрасни део „виле са перистилом“ на Медијани

Почетак и крај 20. века обележила су два значајна налаза у Нишу: 1900. пронађена је Константинова глава у кориту реке Нишаве, а 2000. године на археолошком локалитету Медијани делови бронзане ограде с хермама. Судећи по попрсјима божанстава Асклепија и Луне, главама Медуза и лавова изливених у бронзи, ограда се највероватније налазила на улазном делу у неки интимни или сакрални простор на Медијани. Могуће да је ограда била део ентеријера царског простора, у коме се он представљао својим поданицима, цивилима и војницима. Претпоставља се да је то могао бити улаз у апсидални део триклинијума простране луксузне виле са перистилом, у којој су боравили многи цареви из 4. века н. е. приликом њихових путовања на Исток.[4]

Ограда се састојала од осам канцела – четири са леве и четири са десне стране. Са сваке стране ограде стајале су по три херме „јатричка божанстава“ (како их назива Милоје Васић).[а] До данас су сачувана четири канцела, две херме са ликовима Асклепија и Луне, као и подножје треће херме, очито неког женског божанства.

Бронзана ограда из Медијане, изложена је у Народном музеју у Нишу, као део сталне поставке музеја о античком Наисуусу.

Историја уреди

 
Бронзана херма са бистом Ескулапа, чија је глава идеализована, са назначеним атрибутима: мушким гениталијама и стопалима у апостолкама.
 
Херма са бистом Луне, чија је глава идеализована, са назначеним атрибутима: полумесецом на глави и стопалима у апостолкама.

Златни период у историји и животу Наиса (данашњег Ниша), започео је почетком 4 века н. е. доласком на престо Римске империје Константина Великог, рођененог у Наису 26. фебруара 280. године н. е. Током тридесетогодишње владавине (306–337) Константин је неколико пута боравио у родном граду, који је величанствено украсио, по свој прилици, велелепним и раскошним јавним, профаним и сакралним грађевинама, чији је ентераијер и екстеријер био богато украшен статуама, и другим предметима изливеним од бронзе. У првим деценијама 4. века н. е. у Наисусу је постојала радионица за производњу војне опреме и за израду сребрног посуђа.[6][7]

По мишљењу истраживача локалитета Медијана, ограда, највероватније првобитно није била намењена резиденцији у Медијани, већ је на овај простор донета много касније, (претпоставља се око 361. године), по жељи императора Јулијана.[4] На основу претпоставке да је апсида великог триклинијума виле са перистилом била претворена у паганско светилиште, највероватније је бронзана ограда са хермама донета и уграђена накнадно. То мишљење први је изнео у својим објављеним радовима др Милоје Васић, руководилац ископавања на Медијани, из 2000. године, ограда је стајала као олтарска преграда у апсиди триклинијума, такозване „виле с перистилом“, претвореној у паганско светилиште.[4] До овог закључка дошло се полазећи од почетне премисе, да су херме, заједно са оградом, имале улогу граничника, који је раздвајао два простора, световни и профани, имајући при томе у виду и чињеницу постављања бисте Асклепија који, као паганског еквивалента Христа (са особинама и бога и човека), али и херми са ликовима других божанстава.[8]


Како је мушки пандан Луни (Селени) највероватније Сол (Хелије), Хигији Асклепије и Дионис или Херакле, а од женских божанства још можда Дијана - Артемида, Васић М. претепоставља да су на огради највероватније била, поређане слева надесно, статуе следећих божанстава: Асклепије, Сол - Хелије, Дионис или Херакле, Дијана - Артемида, Луна - Селена, Хигија, тако да је свако божанство имало, на другој страни ограде, свој пандан супротног пола.

Капела у којој је ограда стајала била је, највероватније, посвећена „јатричким божанствима“. У прилог овоме иду докази да је у вили 1972. године откривен групни налаз скулптура, међу којима се налазе Асклепије, Хигија, Артемида, Дионис, Херакле и Меркур–Хермес. Претпоставља се да је апсиду „виле с перистилом“ у светилиште претворио император Флавије Клаудије Јулијан, познатији као Јулијан Апостата, за време свог боравка у Наису 361. године. Скулптуре су стајале у самој апсиди, а ограда на њеном улазу.[9]

Значај открића бронзане ограде огледа се и у томе што су у Србији први пут откривене античке херме. Најсажетије речено, појам херме (hermae), означава мермерни или бронзани стуб са представом главе најчешће брадатог Хермеса, а понекад и Диониса, Пана, или Пријапа и фалоса у ерекцији.[10] Херме од бронзе на огради из Медијане стајале су између канцела са бистама које приказују Ескулапа (Асклепија) и Луну, па се може претпоставити да су друге две бисте биле њихови пандани са приказом Хигије и Сола, јер су сачувани само делови изливени у полуканцелу са хермом. Бисте херми потичу из 4. века, вероватно око 320–325. године, када је у Римском царству дошло до поновног оживљавање класичне и хеленистичке уметности.[11]

Напомене уреди

  1. ^ Милоје Васић ова божанства назива јатричким оним која имају исцелитељска својства.[4] А. Поповић сматра да би погоднији израз за ова божанства био сотериолошка јер су код већине исцелитељска својства само једна од многих, док већина има сотериолошки карактер.[5]

Извори уреди

  1. ^ Петровић П., 1993 Naissus – Задужбина цара Константина, у: Римски царски градови у Србији (приредио Срејовић Д.) Београд. 1993. стр. 73.
  2. ^ К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91­92.
  3. ^ Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196.
  4. ^ а б в г д Vasić M. (2004) Bronze Railing from Mediana, Starinar, LIII-LIV, Beograd, 79-110.
  5. ^ A. V. Popovic, Deities on bronze railing from Mediana in the light of theology of Julian the Apostate, 91
  6. ^ Петровић П., Ниш у античко доба, Ниш 1976.
  7. ^ Петровић П., Ниш у античко доба, Историја Ниша, I, 1983, 53–75.
  8. ^ A. Popović, Deities on bronze railing from Mediana in the light of theology of Julian the Apostate, у: Ниш и Византија, Зборник радова IV (ед. М. Ракоција), Ниш 2006, 81–93.
  9. ^ Александар В. Поповић Божанства на бронзаној огради са медијане у светлу теологије Јулијана Апостата. У: Зборник Ниш и Византија, Четврта књига. (2013) [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2013) Приступљено 3. 10. 2013.
  10. ^ F. Gerke, Kasna antika i ranohrišćanstvo, Novi Sad 1973, 31–32
  11. ^ A. Grabar, Christian Iconography, Washington 1968, 7– 30.

Литература уреди

  • Јовановић А., Неки аспекти проблема скупног налаза скулптура са Медијане код Ниша, Старинар XXIV–XXV, 1973–74, Београд 1975, 57–65.
  • Оршић-Славетић А., Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар VIII–IX, 1933–34, Београд 1934, 303–310.
  • Petrović P., Naissus – Remesiana – Horreum Margi, Inscriptions de la Mésie Supérieure, IV, Beograd 1979. ● Petrović P., Naissus a foundation of emperor Constantin, Roman Imperial Towns and Palaces in Serbia, Sirmium–Romuliana–Naissus, ed. D. Srejović, Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade 1993, 57–81.
  • Петровић П., Медијана. Резиденција римских царева, Београд–Ниш 1994.
  • Петровић П., Ниш у античко доба, Ниш 1999.
  • Popović I., Dea Dardanica iz Medijane i srodni spomenici iz balkanskih provincija Carstva, Niš i Vizantija VI, Niš 2008, 31–43.
  • Срејовић Д., Цермановић-Кузмановић А., Римска скулптура у Србији, Београд 1987.
  • Васић М., Хроника ископавања Медијане 2000–2002, Старинар LIII–LIV (2003–2004), 2004, 288–294.
  • Vasić M., Bronze Railing from Mediana, Старинар LIII–LIV, 2003–2004, Београд 2004, 79–109.
  • Vasić M., Mediana – domaine impérial ou bien privé, Römische Städte und Festungen an der Donau: Akten der regionalen Konferenz organisiert von Alexander von Humboldt-Stiftung, Beograd, 16–19. Oktober 2003, ed. M. Mirković, Beograd 2005, 167–177.
  • Vasić M., Prolasci i boravci rimskih imperatora u Nišu krajem III i u IV veku, Naissus I, Niš 2008, 9–23.
  • Zotović Lj., Mediana – rimsko naselje, Arheološki pregled 4, Beograd 1962, 194–197.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бронзана_ограда_из_Медијане&oldid=27493188”