Википедија

Број звери

Број Звери (грч. Ἀριθμὸς τοῦ θηρίου, Arithmos tou Thēriou) је термин који се помиње у Књизи Откривења Новог завета и односи се на Звер откривења у 13. глави.[1] У већини списа Новог завета и Библијама на енглеском језику, за број Звери узима се 666. Папирус 115 (који је најочуванији спис Откривења почевши од 2017. године), а и други антички извори као што је Палимпсест Јефрема, налажу да број Звери није 666, већ 616 (χιϛ).[2][3]

Број Звери је 666, Вилијам Блејк.

Откривење 13:18

уреди

666

уреди

Број Звери се описује у Откривењу 13:15—18. Тумачено је неколико превода да би се открило значење реченице: „Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број Звери”, у којој је посебно интересантна грчка реч ψηφισάτω (psephisato). Могућа значења те речи су „бројати”, „израчунати”, али и „гласати” или „одлучити”.[4]

У Општеприхваћеном тексту, који је изведен из Већинског текста, број 666 представљен је грчким бројевима χξϛ[5][6], у којој грчко слово стигма (ϛ) има бројну вредност 6:

17καὶ ἵνα μή τις δύνηται ἀγοράσαι ἢ πωλῆσαι εἰ μὴ ὁ ἔχων τὸ χάραγμα, τὸ ὄνομα τοῦ θηρίου ἢ τὸν ἀριθμὸν τοῦ ὀνόματος αὐτοῦ. 18Ὧδε ἡ σοφία ἐστίν· ὁ ἔχων τὸν νοῦν ψηφισάτω τὸν ἀριθμὸν τοῦ θηρίου· ἀριθμὸς γὰρ ἀνθρώπου ἐστί· καὶ ὁ ἀριθμὸς αὐτοῦ χξϛʹ.[7]

У Новом завету на грчком језику, број је представљен последњим речима у тексту, ἑξακόσιοι ἑξήκοντα ἕξ, hexakósioi hexēkonta héx, што у преводу значи „шесто шездесет и шест”:[8][9]

17καὶ ἵνα μή τις δύνηται ἀγοράσαι ἢ πωλῆσαι εἰ μὴ ὁ ἔχων τὸ χάραγμα, τὸ ὄνομα τοῦ θηρίου ἢ τὸν ἀριθμὸν τοῦ ὀνόματος αὐτοῦ. 18ὧδε ἡ σοφία ἐστίν· ὁ ἔχων νοῦν ψηφισάτω τὸν ἀριθμὸν τοῦ θηρίου, ἀριθμὸς γὰρ ἀνθρώπου ἐστίν· καὶ ὁ ἀριθμὸς αὐτοῦ ἑξακόσιοι ἑξήκοντα ἕξ.[10]

616

уреди
 
Део Папируса 115 налаже да је број Звери 616 (χιϛ).

Без обзира што је Иринеј Лионски (у 2. веку п. н. е) потврдио да је број дефинитивно 666 и указао на бројне грешке у преписивању исте те цифре, теолози сумњају у традиционална схватања[11] да је она број Звери због појаве броја 616 у Палимпсесту Јефрема (такође означаван као С, који уједно представља један од четири најважнија унцијална кодекса), као и у његовом латинском и јерменском преводу.

Године 2005, фрагмент Папируса 115, који је узет са локалитета Оксиринхус, пронађен је у Ешмолијен музеју. У њему је написано да је број звери 616 (χιϛʹ). Овај фрагмент представља најстарији спис (око 1700 година) Откривења 13 до данас.[2][3] Палимпсест Јефрема, који је пронађен пре Папируса 115 али датован у каснији период, такође пише о броју 616.[12]

Папирус 115 и Палимпсест су довели ауторе до закључка да је 616 оригинални број Звери.[13] Према Полу Луису, „Број 666 заменио је 616 или због аналогије са бројем 888, који је [грчки] број Исуса, или зато што је троугаони број, јер је збир првих 36 бројева (1+2+3+4+5+6+...+36 = 666).”[14]

Интерпретације

уреди

Интерпретација идентитета и броја Звери обичнo потпада у три категорије:[1]

  1. Коришћење гематрије да би се израчунао број светског вође, који се потом уклапа са бројем Звери.
  2. Асоцирање броја Звери са дужином његове владавине.
  3. Тражење одговарајућих карактеристика Антихриста и његове моћи.

Идентификација путем гематрије

уреди

У грчкој изозефији и хебрејској гематрији, свако слово везано је за одређен број. Сабирање ових бројева даје одговарајућу вредност некој речи или имену. Коришћење изозефије да би се израчунао број Звери користи се у многим интерпретацијама.

Нерон

уреди
 
Неронова биста, Капитолски музеј у Риму.

Претеристички теолози подржавају теорију да број 666 одговара имену и титули Нерона Цезара (54-68. н.е.).[15][16][17][18][19] Када би се написало на арамејском језику, збир одговарајућих бројева био би 666 путем гематрије, што се примењивало против цара. Такође, „Нерон Цезар” се на хебрејском пише נרון קסר‎ NRON QSR, а слова одговарају бројевима 50 200 6 50 100 60 200, чији је збир такође 666.

Грчки термин χάραγμα (charagma, „жиг” у Откривењу 13:16) се највише користио на документима и кованицама. Сасвим је сигурно да је представљао печат Римског царства, јер је присутан на званичним документима 1. и 2. века.[20] Током владавине цара Трајана Деција, они који нису поседовали сертификат жртве (libellus) нису се могли бавити трговином, што представља забрану која је ступила на снагу још за време Нерона, и која подсећа на речи Откривења 13:17.[21]

Претеристи налажу да је Откривење написано пре уништења Јерусалимског храма.[22] Већина аутора се, међутим, слаже да је написано након што је Нерон извршио самоубиство 68. н.е.

Протестантски аутори су такође једносложни. Неки од њих верују да Откривење 13 говори о пророчанству, „И поклонише јој се сви који живе на земљи, којима имена нису записана у животној књизи Јагњета, које је заклано од постања света.” (Откривење 13:8).

Постојала је претпоставка да нумеричка вредност Нероновог имена заправо припада цару Домицијану, чији је начин владавине био сличан Нероновом и који је народима Азијане наметнуо велике порезе.[23] Постојала је познала легенда да ће Нерон оживети; „Након Нероновог самоубиства 68. н.е., било је присутно веровање, поготово у источним провинцијама, да цар није мртав и да ће се некако вратити.” Светоније је напоменуо како су астролози при двору предвидели Неронов пад, али и селидбу његове моћи на исток.[24]

Арамејски свитак из Вади Мурабата, датован на „другу годину Неронове владавине”, помиње га по имену и титули.[25] На хебрејском, оно гласи Nron Qsr (изговара се као „Нерон Каизар”), док на латинском гласи Nro Qsr (изговара се као „Неро Каизар”).

Nron Qsr

уреди

Грчка верзија имена и титуле, приликом транслитерације на хебрејски језик, добија бројчану вредност 666[25], и то на следећи начин:

Resh (ר) Samekh (ס) Qoph (ק) Nun (נ) Vav (ו) Resh (ר) Nun (נ) Збир
200 60 100 50 6 200 50 666

Nro Qsr

уреди

У латинској верзији имена не постоји друго слово Nun (נ), тако да се приликом транслитерације на хебрејски језик добија 616:[15]

Resh (ר) Samekh (ס) Qoph (ק) Vav (ו) Resh (ר) Nun (נ) Sum
200 60 100 6 200 50 616

Мухамед

уреди

Гематрија се такође користила за реч Maometis (грч. Μαομέτις), за коју се верује да је латински облик грчког превода имена Мухамед. Кенет Сетон писао је да је Мухамед често био средиште легенди које су свештеници проповедали као чињенице.[26] Примера ради, да би се Мухамед доказао као Антихрист, говорило се како није умро 632., већ 666. Самој речи Maometis одговара број 666:

Μ α ο μ ε τ ι ς Sum
40 1 70 40 5 300 10 200 666

У књизи „Бројеви и имена апокалиптичних звери” (1923), Дејвид Том се не слаже да је Maometis валидан превод, и пише да „од седам различитих верзија имена Мухамед које су коришћене од стране Јевтимија и других византијских историчара, ниједна није Maometis”. Тих седам варијација, међутим, не одговарају броју 666 по грчкој гематрији.[27]

Жиг звери

уреди

Претеристичко схватање

уреди
 
Кованица која приказује Нерона како удељује милостињу.

Уобичајено претеристичко схватање жига Звери односи се на приказе глава царева на кованицама Римског царства, без којих није било могуће продавати или куповати.[28] Крег Хил је написао: „Највероватније је жиг симболизовао економску моћ Рима, чије су кованице садржале лик самог цара и приказивале његову божанску улогу. Временом је хришћанима постало тешко да функционишу у свету где је свакодневни живот захтевао учешће у обожавању.”[29]

Слично гледиште дели Крег Кестер: „Када се обављала куповина, људи су користили кованице са ликовима римских царева и богова. На тај начин је свака купљена ствар подсећала становништво да је њихова економска стабилност производ политичке моћи која није узимала у обзир Бога.”[30]

Идеалистичко схватање

уреди

Идеалистичка перспектива на број Звери одбија гематрију и замишља га као симбол, а не као шифру коју је потребно разбити. Идеалисти су веровали да се, зато што многа имена могу имати збир 666, као и чињеница да често захтевају превођење на други језик, никада не може доћи до споразума, пошто се бројеви у Откривењу користе фигуративно.

Футуристичко схватање

уреди

Футуристичко схватање жига Звери подразумева да је успон међународне валуте (као што је евро) највероватније почетак краја света. Такође подразумева да ће жиг Звери бити у облику симбола на челу или десној руци.[31] Футуристи верују да Откривење углавном говори о Другом Христовом доласку и о сличним догађајима на крају времена. (1:7; 19:11–16; 22:11–12)

Сујеверја

уреди

Године 1989, Ненси и Роналд Реган су, након селидбе у Лос Анђелес, променили адресу њихове куће уместо 666 St. Cloud Road у 668 St. Cloud Road.

Неке жене које су родиле своју децу 6. јуна 2006. године (6/6/06) биле су јако забринуте.

Године 2003, U.S. Route 666 у Новом Мексику промењен је у U.S. Route 491.

Референце

уреди
  1. ^ а б Beale, G.K. (1999). Revelation : a commentary on the Greek text (3. Dr. изд.). Grand Rapids, MI: W.B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2174-4. 
  2. ^ а б Stewart, Bart D. Ehrman & Daniel B. Wallace in dialogue; Robert B. The reliability of the New Testament. Minneapolis: Fortress Press. 2011. ISBN 978-0-8006-9773-0. 
  3. ^ а б „Papyrus Reveals New Clues to Ancient World”. news.nationalgeographic.com. Приступљено 6. 5. 2019. 
  4. ^ Samuel Fuller, The Revelation of St. John the Divine self-interpreted, стр. 226
  5. ^ Aland, Kurt (1983). The Greek New Testament (3rd изд.). Stuttgart: United Bible Societies. стр. 892. ISBN 978-3-438-05111-0. 
  6. ^ "Revelation 13:18". Stephanus New Testament. Bible Gateway. Приступљено 6. мај 2019.
  7. ^ Textus Receptus Greek NT (edition Stephanus, 1550): Revelation 13:17
  8. ^ „Revelation 13:18”. Bible Gateway. Приступљено 15. 5. 2019. 
  9. ^ "Revelation 13:18". Codex Alexandrinus. Center for the Study of New Testament Manuscripts. Приступљено 15. мај 2019.
  10. ^ "Revelation in the 26th/27th edition of the Novum Testamentum Graece". Sacred-texts.com. Приступљено 15. мај 2019.
  11. ^ Anderson, Tom (2005). "Revelation! 666 is not the number of the beast (it's a devilish 616)". The Independent. London.
  12. ^ Hoskier, Herman C (1929). Concerning the Text of the Apocalypse: A complete conspectus of all authorities.  (vol. 2 ed.). стр. 364.
  13. ^ Philip W Comfort; David P Barrett (2001). The Text of the Earliest New Testament Greek Manuscripts. Wheaton, Illinois: Tyndale House Publishers Incorporated. 
  14. ^ Paul Louis Couchoud, A Key to Christian OriginsWatts & Co., London, 1932, p. 140
  15. ^ а б Cory, Catherine A. (2001). The Book of Revelation. Collegeville, Minn: Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-2885-0. 
  16. ^ Garrow, A. J. P. (1997). Revelation. London: Routledge. стр. 86. ISBN 978-0-415-14641-8. 
  17. ^ The Catholic youth Bible: New American Bible including the revised Psalms and the revised New Testament (Rev. ed.). . Winona, Minn.: Saint Mary's Press. 2000. ISBN 978-0-88489-798-9. 
  18. ^ Just, Felix (2002). "666: The Number of the Beast". Приступљено 15. мај 2019.
  19. ^ The New Jerome Biblical Commentary. Ed. Raymond E. Brown, Joseph A. Fitzmyer, and Roland E. Murphy. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1990. 1009
  20. ^ Elwell, Walter A., ур. (1996). Evangelical dictionary of biblical theology. Grand Rapids, Mich.: Baker Books. стр. 462. ISBN 978-0-8010-2049-0. 
  21. ^ C. Marvin Pate; Haines, Calvin B. (1995). Doomsday delusions: what's wrong with predictions about the end of the world. Downers Grove, Ill: InterVarsity Press. стр. 41–2. ISBN 978-0-8308-1621-7. 
  22. ^ Robinson, J (1976). Before Jerusalem fell. 
  23. ^ Rhoads, David M. From Every People and Nation: The Book of Revelation in Intercultural Perspective. Fortress Press. стр. 193. ISBN 978-1-4514-0618-4. 
  24. ^ "Nero as the Antichrist". Penelope.uchicago.edu. Приступљено 15. мај 2019.
  25. ^ а б Hillers, D. R. (1963). Revelation 13:18 and A Scroll from Murabba'at. BASOR, 170. стр. 65.
  26. ^ Kenneth Meyer Setton (July 1, 1992). Western Hostility to Islam and Prophecies of Turkish Doom. Diane Publishing. pp. 1–5. ISBN 978-0-87169-201-6. 
  27. ^ Thom, David (1848), The Number and Names of the Apocalyptic Beasts: With an Explanation and Application in Two Parts. Part 1. The Number and Names, Part 1, H.K. Lewis, стр. 197
  28. ^ Paul Spilsbury (2002), The throne, the lamb & the dragon: A Reader's Guide to the Book of Revelation, InterVarsity Press; стр. 99
  29. ^ Craig C. Hill (2002), In God's Time: The Bible and the Future, Eerdmans; стр. 124
  30. ^ Craig R. Koester (2001), Revelation and the End of All Things, Eerdmans. pp. 132
  31. ^ "Here Comes the Beast (Revelation 13:1–18) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2018)". Bible.org.

Литература

уреди
  • Beale, G.K. (1999). Revelation : a commentary on the Greek text (3. Dr. изд.). Grand Rapids, MI: W.B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2174-4. 
  • Cory, Catherine A. (2001). The Book of Revelation. Collegeville, Minn: Liturgical Press. ISBN 978-0-8146-2885-0. 

Спољашње везе

уреди
 
Број звери на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Број_звери&oldid=28817612”