Википедија

Бруцелоза

Бруцелоза (Brucellosis), средоземна грозница, кипарска грозница или малтешка грозница је заразно обољење акутног или хроничног тока проузроковано бактеријом из рода бруцела.[1] На тежину и ток болести има утицаја и тип бруцела. Најтежи облик бруцелозе код људи изазива бруцела мелитенсис (лат. Brucella melitensis), средње тежак облик изазива бруцела суис Brucella suis, док бруцела абортус Brucella abortus изазива у већини случајева лакши облик болести.[2] У акутној фази болести јављају се општи симптоми. У хроничној фази јављају се симптоми оштећења различитих органа и ткива, праћени наизменичним порастом температуре.[3][4]

Инфективни агенсУреди

Бруцеле спадају у прилично отпорне микроорганизме, нарочито према сушењу и нижој темпеператури. Месецима се могу одржати у прашини, у постељици или плодовој течности и у мртвом плоду животиња. Осетљиве су на дејство повишене температуре, директне Сунчеве светлости и на већину дезинфикационих средстава.[5]

Инкубациони периодУреди

Инкубациони период код бруцелозе може бити врло различит. Најчешће се креће у распону 5 - 30 дана, а може да износи и више месеци.

Резервоар заразеУреди

Резервоар заразе су најчешће домаће животиње: за Brucelu suis то су свиње, за бруцелу абортус говеда, а за бруцелу мелитензис овце и козе али могу бити и заражена и говеда, коњи, пси, кокоши, разне врсте птица и дивљих животиња.[6]

Бруцелоза је код животиња блага болест која се манифестује само у гравидитету, и то побачајима. Бруцеле се налазе у побаченом плоду, постељици, плодовој води, млеку и урину заражених животиња. Мада се бруцеле налазе у крви, мокраћи и пунктату из лимфних чворова болесника, човек није значајан резервоар заразе. Инфекција се не шири интерхумано.[7]

Путеви ширењаУреди

Људи се заражавају употребом некуваног млека заражених животиња или млечних производа, директним контактом са зараженом стоком, односно њиховим секретима и ткивима. Бруцелоза се шири и респираторним путем, преко прашине контаминиране млеком, мокраћом или постпарталним дејектима заражених животиња.[8]

Улазно местоУреди

Улазно место инфекције су мале повреде на кожи, вежњачи и слузокожи цревног, респираторног и гениталног тракта.

Осетљивост и отпорностУреди

Осетљивост према бруцелози је општа. Отпорност која се развија после болести је краткотрајна и несигурна.[9]

Остале епидемиолошке карактеристикеУреди

Од бруцелозе обољевају најчешће особе које у свом занимању долазе у контакт са зараженом стоком или њиховим продуктима (сточари, ветеринари, месари, власници стоке). Чешће обољевање мушкараца у продуктивном животном добу последица је веће изложености.[10] Пошто је излучивање микроорганизама најинтензивније током партуса домаћих животиња, бруцелоза може да има сезонски карактер ако су извор заразе овце и козе. Бруцела абортус је у прошлости била раширена у САД, Канади, Уједињеном Краљевству, земљама средње Европе и јужне Африке.[11] Brucella mellitensis је данас раширена, а Brucella suis у северној и западној Европи. захваљујући ветеринарским мерама бруцелоза је у многим земљама данас елиминисана, па се и код људи јавља изузетно ретко. У нашој земљи се појединачни случајеви и мање епидемије бруцелозе региструју на подручју централне Србије и Косова и Метохије.

Мере спречавањеУреди

Набројане мере спречавања зооноза примењују се и код овог обољења, посебан значај има вакцинација животиња, као и затварање и уништење инфицираних стада. Продукти заражених животиња се не смеју користити.

Мере сузбијањаУреди

При појави бруцелозе, уз зоохигијенске мере спроводе се епизотолошка и епидемиолошка испитивања, чији циљ утврђивање свих инфицираних особа.

Болесници се хоспитализују према клиничким индикацијама, а посебна изолација није потребна. спроводи се дезинфекција мокраће и другог болесничког материјала. Завршна дезинфекција није потребна. Бруцелоза подлеже обавезном пријављивању.

ИзвориУреди

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 185. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Sonja Radojičić: Bruceloza – epizootiološki i dijagnostički izazov. Vet. glasnik 59 (1 - 2) 79 - 87 (2005)
  3. ^ Pappas G, Papadimitriou P, Akritidis N, Christou L, Tsianos EV. The new global map of human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2006 Feb. 6(2):91-9
  4. ^ Corbel MJ. Vaccines against bacterial zoonoses. J Med Microbiol. 1997 Apr. 46(4):267-9.
  5. ^ Bossi P, Tegnell A, Baka A, Van Loock F, Hendriks J, Werner A, et al. Bichat guidelines for the clinical management of brucellosis and bioterrorism-related brucellosis. Euro Surveill. 2004 Dec 15. 9(12):E15-6
  6. ^ Lucero NE, Corazza R, Almuzara MN, Reynes E, Escobar GI, Boeri E, et al. Human Brucella canis outbreak linked to infection in dogs. Epidemiol Infect. 2010 Feb. 138(2):280-5.
  7. ^ Memish Z, Mah MW, Al Mahmoud S, Al Shaalan M, Khan MY. Brucella bacteraemia: clinical and laboratory observations in 160 patients. J Infect. 2000 Jan. 40(1):59-63
  8. ^ Franco MP, Mulder M, Gilman RH, Smits HL. Human brucellosis. Lancet Infect Dis. 2007 Dec. 7(12):775-86.
  9. ^ Dean AS, Crump L, Greter H, Hattendorf J, Schelling E, Zinsstag J. Clinical manifestations of human brucellosis: a systematic review and meta-analysis. PLoS Negl Trop Dis. 2012 Dec. 6(12):e1929.
  10. ^ Barroso García P, Rodríguez-Contreras Pelayo R, Gil Extremera B, Maldonado Martín A, Guijarro Huertas G, Martín Salguero A, et al. [Study of 1,595 brucellosis cases in the Almeria province (1972-1998) based on epidemiological data from disease reporting]. Rev Clin Esp. 2002 Nov. 202(11):577-82.
  11. ^ Hasanjani Roushan MR, Mohrez M, Smailnejad Gangi SM, Soleimani Amiri MJ, Hajiahmadi M. Epidemiological features and clinical manifestations in 469 adult patients with brucellosis in Babol, Northern Iran. Epidemiol Infect. 2004 Dec. 132(6):1109-14.

Спољашње везеУреди

 
Бруцелоза на Викимедијиној остави.
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бруцелоза&oldid=25553277”