Важинка
Важинка, Важина или Важенка (рус. Ва́жинка, Важина, Важенка) је река у европском делу Русије. Протиче кроз североисточни део Лењинградске области и јужни део Републике Карелије. Десна је притока реке Свир.
| Важинка | |
|---|---|
 Мост преко реке Важинка у близини насеља Важињи | |
| Опште информације | |
| Дужина | 123[1] km |
| Басен | 2200[1] km2 |
| Слив | Бело море |
| Водоток | |
| В. извора | 177 m |
| Ушће | Свир |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Русија |
| Област | Лењинградска област, Карелија |
| Притоке | Chelma River |
| ДРВ | 01040100712102000012431 |
| Река на Викимедијиној остави | |
Опште карактеристике уреди
Река Важинка извире у јужној Карелији, на развођу сливова реке Свир и језера Оњега. Извире десетак километара источно од Пелдожског језера (рус. Пелдожское) и Свјатозерског језера (рус. Святозеро).[2] Дугачка је 123 km, а површина речног слива је 2200 km²[1].
Река се може поделити у три дела: горњи, средњи и доњи ток. Горњи део реке се налази од извора до ушћа леве притоке Хајгари (рус. Хайгары). У овом делу тока Важинка представља малу шумску речицу. Након ушћа реке Хајгари почиње средњи део у коме се река шири. Средњи део реке протиче кроз кањон дужине пет километара и река има значајан пад у овом делу тока. Средњи део реке се завршава код уништеног моста, 5 km изнад засеока Горње Важињи (рус. Верхние Важины). У средњем делу тока доминирају мешовите шуме у којима су најчешће врсте смрча и бреза, са појединачним стаблима бора и јове. У овом делу реке живе даброви тако да су стабла брезе у близини обале веома често оборена. На обалама реке такође се могу видети медведи и дивље свиње. Последњи, доњи део тока реке се налази од места Горње Важињи па до ушћа Важинке у реку Свир.[2]
Важинка се улива у реку Свир, на 112 km од ушћа реке Свир у језеро Оњега[1].
Према подацима Државног водног регистра Русије (рус. Государственный водный реестр) слив Важинке припада Балтичком сливном округу (рус. Балтичком Балтийский бассейновый округ[1]. .
Притоке уреди
Притоке су поређане од ушћа реке Важинка према њеном извору. У загради се налази на колико километара од ушћа се уливају.[1]
- река Челма; Чолма - 6. километар (рус. Челма; Чолма)
- поток Бојарски поток - 6,9. километар (рус. Боярский)
- река Мужала - 23. километар (рус. Мужала)
- поток Чуроручј - 48. километар (рус. Чуроручей)
- река Свјатуха - 52. километар (рус. Святуха)
- река Важа - 60. километар (рус. Важа)
- поток Лосручеј - 76. километар (рус. Лосручей)
- река Рандозерка; Рипус - 83. километар (рус. Рандозерка; Рипус)
- река Тукша - 86. километар (рус. Тукша)
- река Хајгари - 103. километар (рус. Хайгары)
- поток Средни - 109. километар (рус. Средний)
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ „Государственный водный реестр: Важинка (Важина, Важенка)”. Государственный водный реестр. Архивирано из оригинала 03. 07. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ а б Кронин, Григорий (мај 2003). „Краткое описание сплава по реке Важинке” (на језику: руски). Скитаец. Архивирано из оригинала 28. 04. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2013.
