Варвара Миленовић

најпознатија српска игуманија

Варвара (световно Даница Миленовић; Радовци код Алексинца, 30. август 1910Манастир Љубостиња, 21. мај 1995) била је најпознатија игуманија Српске православне цркве и старешина Манастира Љубостиња.[1][2]

Варвара
(Миленовић)
Право имеДаница Миленовић
Датум рођења30. август 1910.
Место рођењаРадовци код Алексинца
 Краљевина Србија
Датум смрти21. мај 1995. (85 год.)
Место смртиМанастир Љубостиња код Трстеника
 СР Југославија
ГробМанастир Љубостиња код Трстеника  Србија
Игуманија Манастира Љубостиње
Године19431995
НаследникХристина (Обрадовић)

БиографијаУреди

Даница Миленовић рођена је 30. августа 1910. године у селу Радовци код Алексинца. Основно школу завршила је у свом родном месту. Као девојка од 18 година, Даница је 1928. године ступила у Богомољачки покрет, којим је руководио владика жички, тада административно охридско-битољски, Николај Велимировић.[3] Године 1930. добија од Владике благослов и долази као искушеница у Македонију, у манастир Рождества Пресвете Богородице у Калишту. За духовника у Калиштанском манастиру додељен им је архимандрит отац Рафаило. На Лазареву суботу 1934. године, владика Николај даје благослов оцу Рафаилу да Даница може да се замонаши и добила је име Варвара.[4] Оне ће толико узнапредовати да ће брзо ући у историју монаштва као изузетно вредне и способне како у организацији тако и у духовном животу и биће познате игуманије у српском женском монаштву. У манастир Јовање у Овчарско-кабларској клисури одлази 1935. године. По благослову владике Николаја, 1938. године, одлази у Чачак у дечје хранилиште, где као јовањска сестра води бригу и старање о сиромашној деци, храни их, учи и васпитава. Почетком рата 1941. године прешла је у Манастир Љубостиња. За настојатељицу манастира Љубостиње постављена је 1943. године, а 1949. године произведена је у игуманију од митрополита Јосифа.[3] Као добар организатор, она је више од пола века руководила сестринством манастира Љубостиње.

Умрла је 21. маја 1995. године у 85-ој години.[3]

ПородицаУреди

Отац Благоје, ковач, погинуо је у Првом светском рату 1915. године, а мајка, шнајдерка.

РеференцеУреди

  1. ^ „Манастир Љубостиња”. Живе Речи Утехе (на језику: српски). Архивирано из оригинала на датум 28. 08. 2020. Приступљено 2020-05-04. 
  2. ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2020-05-13. 
  3. ^ а б в „Биографије познатих јовањских сестара”. Манастир Лепавина. Приступљено 30. 1. 2020. 
  4. ^ „Српски православни манастир Вазнесење”. Vaznesenje ovcar banja. Приступљено 30. 1. 2020.