Васо Глушац

Васо Глушац (Слатина код Оштре Луке, 1879 — Београд, 1954), рођен је у свештеничкој породици. Послије завршене гимназије у Сарајеву и студија славистике у Бечу, службовао је као суплент и професор гимназија у Бањој Луци (1905 — 1912) и Тузли (1912 — 1914). Због активног националног рада био је оптужен у чувеном бањалучком велеиздајничком процесу. Послије рата био је члан Привременог народног представништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, директор гимназија у Тузли (1919 — 1928) и Бањој Луци (1928 — 1932), као и в. д. начелника Просветног одељења банске управе Врбаске бановине. Од 1932. па до Другог свјетског рата члан је и секретар Сената Краљевине Југославије.

Васо Глушац
Лични подаци
Датум рођења	1879.
Место рођења	Слатина, Аустроугарска
Датум смрти	1954.
Место смрти	Београд, ФНРЈ

Написао је неколико десетина радова из области књижевне критике и историје, а све до данас актуелне су и контроверзне његове књиге и радови о средњовјековној прошлости Босне и Херцеговине, а нарочито о богумилској цркви босанској: Босна и Херцеговина српске су земље по крви и језику (Мостар, 1908), Истина (Мостар, 1911), Повеље Матије Нинослава, бана босанскога и народност његових поданика (Бања Лука, 1912), Неколико питања из прошлости Босне и Херцеговине (Тузла, 1921), Средњовековна »босанска црква« била је православна (Београд, 1924), Истина о богомилима (Београд 1945. и 1992. итд.).

Пријатељство Кочића и Глушца зачето још за вријеме студија у Бечу, настављено је у Бањој Луци кроз сарадњу на покретању и издавању Развитка, а крунисано је кумством – Глушац је крстио Кочићевог сина Слободана (1910—1913).

Спољашње везе

• Слике из српске историје: Др. Васо Глушац (1879 — 1954) (језик: српски)