Оштра Лука
Оштра Лука је насељено мјесто у Републици Српској, БиХ, у општини Оштра Лука. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Оштра Лука укупно је пописано 782 лица.[1] Оштра Лука представља центар и сједиште општине Оштра Лука. Поред тога што је административни центар општине, Оштра Лука је привредни, културни, образовни, здравствени и спортски центар општине.
| Оштра Лука | |
|---|---|
 Улица у Оштрој Луци | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Оштра Лука |
| Становништво | |
| — 2013. |  782 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°51′17″ СГШ; 16°40′51″ ИГД / 44.8548584° СГШ; 16.6808242° ИГДКоординате: 44°51′17″ СГШ; 16°40′51″ ИГД / 44.8548584° СГШ; 16.6808242° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Оштра Лука Оштра Лука на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 79263 |
| Позивни број | 052 |
ГеографијаУреди
Оштра Лука је смјештена на лијевој обали ријеке Сане, у подножју обронака Мајданских планина, на регионалном путу Приједор — Сански Мост. Територију општине Оштра Лука чини 21 % некадашње општине Сански Мост и простире се сјеверно и источно око садашње општине Сански Мост. Површина општине је 204,9 km² и обухвата 24 насеља и 8 мјесних заједница у којима живи око 4.500 становника. Општина Оштра Лука се налази у сјеверозападном дијелу БиХ, односно у западном дијелу Републике Српске, а граничи се са општинама: Бања Лука, Приједор, Нови Град, Крупа на Уни, Сански Мост, Кључ и Рибник. Сједиште општине је насељено мјесто Оштра Лука, које се налази између Приједора (удаљено 17 км) и Санског Моста (удаљеног 15 км), а од Бања Луке је удаљено око 70 км.
РељефУреди
Брдовито-брежуљкасти облици рељефа заузимају око 3/4 подручја општине, а 1/4 површине чине равнице и нижи предјели. Врх Хазића главица на обронцима Мулежа, висока је 879 метара и представља највишу надморску висину на територији општине. Најнижа надморска висина износи 159 метара у Копривни код ријеке Сане, у засеоку Кантари. Равничарски дио општине налази се поред ријека: Сане, Јапре и Козице.
КлимаУреди
Клима је умјерено континентална. Просјечна годишња количина падавина је око 900 мм/м². Највише падавина има у октобру, новембру, децембру и јануару, а најмање током јула и августа. Просјечна годишња температура износи око 12,5 степени Целзијусових. Најтоплији мјесеци су мај, јуни, јули и август, а најхладнији децембар, јануар и фебруар. Љета су топла, а зиме хладне и са пуно снијега.
СтановништвоУреди
Према процјенама, општина броји око 3.000 становника, а на њеној територији је преко 1300 домаћинстава, па је густина насељености 13 становника по 1 km². Познато је да се у више наврата у новијој историји становништво исељавало и расељавало. Догађало се то у вријеме аустроугарско-турских ратова, послије Другог свјетског рата, као и након посљедњег рата. Званични подаци ће бити познати након обраде података са пописа становништва из новембра 2013. године.
НасељаУреди
Подаци о настанку појединих насељених мјеста нису сачувани. Општина броји укупно 24 насељена мјеста, организованих у 8 мјесних заједница. Већа насељена мјеста су: Оштра Лука, Копривна, Усорци и Будимлић Јапра. Око половине територије насељених мјеста подијељено је дејтонским разграничењем, односно међуентитетском линијом.
Језик и писмоУреди
На подручју општине користе се оба писма (ћирилица и латиница), а говори се, поред осталих, српским језиком са ијекавским нарјечјем.
ТуризамУреди
Овај крај обилује природним љепотама. Ријека Сана, позната по чистој води, лијепим обалама и богатим рибљим фондом погодна је за љетни одмор, купање и риболов. Врело и ријека Козица посебно је атрактивна дестинација за развој сеоског туризма. Међутим, посебна туристичка атракција општине је традиционална борба бикова, под називом Грмечка корида]] која се одржава сваке године прве недјеље мјесеца августа, на Поповића брду у Оштрој Луци.
Вјерски објектиУреди
Међу најстарије цркве овог подручја спада Православна црква Свете Тројице у Оштрој Луци, која је изграђена 1871. године у шуми између два потока, те Црква у Будимлић Јапри. Због честих разарања, до сада су дограђиване и адаптиране у више наврата. Католичка црква у Старој Ријеци саграђена је 1870. године и такође је у више махова дограђивана. Постоје још Православна црква у Копривни, Спомен храм у Усорцима, а у току је изградња Храма Христа Спаситеља у Оштрој Луци. У непосредној близини Оштре Луке, на путу према Приједору, налази се манастир Клисина, који се издваја љепотом и својим положајем доприноси лијепом изгледу крајолика.
Удружења грађанаУреди
У општини Оштра Лука су регистрована су сљедећа удружења грађана:
- Ловачко удружење „Сана“
- Спортско-риболовно друштво „Младица“
- Удружење жена „Вретено“
- Удружење жена „Матица“ и
- Удружење грађана "Трамошња"
Својим дјеловањем ова удружења доприносе богатијем и садржајнијем животу на територији општине.
ОбразовањеУреди
- ОШ „Десанка Максимовић“ Оштра Лука
- ОШ „Јосиф Панчић“ Доња Козица
- ОШ „Петар Скундрић“ Будимлић Јапра.
СпортУреди
Као мала општина, са недовољно спортских терена и са спортском двораном која је у завршној фази изградње, Оштра Лука није у могућности да финансира велики број спортова и такмичења. Тренутно су активни сљедећи клубови:
- ФК „Подгрмеч“
- ФК „Кисељак“ и
- Карате секција КК „Сходан“ из Приједора
Ови клубови укључени су у подручна такмичења, док се сваке године на територији општине одржавају школска спортска такмичења и аматерска такмичења у оквиру Подгрмечких игара у Будимлић Јапри.
Свакако да је ово недовољно да би се на прави начин млади нараштај здраво развијао и јачао спортски дух, али стање би се требало, са завршетком изградње спортске дворане и више отворених игралишта, знатно побољшати.
Културне и друге манифестацијеУреди
Дани на Сани, је културно-еколошка манифестација која промовише очување љепоте и чистоће воде ријеке Сане и њених притока и обала. Проводи се почетком љета у свим општинама кроз које протиче ријека Сана, од њеног извора у општини Мркоњић Град, па до ушћа у Уну, у Новом Граду.
Међународни књижевни сусрети „Шушњар“ некад одржавани у Санском Мосту, у знак сјећања на невине жртве (5.500 санских Срба, Јевреја и других) уморене почетком Другог свјетског рата, сада се одржавају сваке године крајем јула или почетком августа мјесеца у Оштрој Луци и једна су од најпосјећенијих манифестација те врсте у Републици Српској.
Сваке године награђују се нова дјела посвећена чувању традиције овог поднебља, а награде „Слово Подгрмеча“ и „Шушњар“ добила су до сада највећа пјесничка имена, како свјетска, тако и пјесника овог краја.
СтановништвоУреди
| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 764 | 778 | 577 | 743 | 695 |
| Југословени [a] | – | 17 | 252 | 3 | |
| Хрвати | 16 | 32 | 28 | 8 | 57 |
| Муслимани [b] | 7 | 10 | 4 | 5 | |
| остали и непознато | 2 | 4 | 1 | ||
| Укупно | 782 | 838 | 867 | 759 | 757 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 757 | |
| 1971. | 759 | |
| 1981. | 867 | |
| 1991. | 834 | |
| 2013. | 782 | |
НапоменеУреди
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — ПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Приступљено 31. 12. 2019.
- ↑ 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везеУреди
| Оштра Лука на Викимедијиној остави. |
- Званични сајт општине Оштра Лука (језик: српски)
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, и 1991. године.
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)