Оштра Лука је насељено мјесто у Републици Српској, БиХ, у општини Оштра Лука. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Оштра Лука укупно је пописано 782 лица.[1] Оштра Лука представља центар и сједиште општине Оштра Лука. Поред тога што је административни центар општине, Оштра Лука је привредни, културни, образовни, здравствени и спортски центар општине.

Оштра Лука
Slika-ostra luka.jpg
Улица у Оштрој Луци
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаОштра Лука
Становништво
 — 2013.Пад 782
Географске карактеристике
Координате44°51′17″ СГШ; 16°40′51″ ИГД / 44.8548584° СГШ; 16.6808242° ИГД / 44.8548584; 16.6808242Координате: 44°51′17″ СГШ; 16°40′51″ ИГД / 44.8548584° СГШ; 16.6808242° ИГД / 44.8548584; 16.6808242
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Оштра Лука на мапи Босне и Херцеговине
Оштра Лука
Оштра Лука
Оштра Лука на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79263
Позивни број052

ГеографијаУреди

Оштра Лука је смјештена на лијевој обали ријеке Сане, у подножју обронака Мајданских планина, на регионалном путу ПриједорСански Мост. Територију општине Оштра Лука чини 21 % некадашње општине Сански Мост и простире се сјеверно и источно око садашње општине Сански Мост. Површина општине је 204,9 km² и обухвата 24 насеља и 8 мјесних заједница у којима живи око 4.500 становника. Општина Оштра Лука се налази у сјеверозападном дијелу БиХ, односно у западном дијелу Републике Српске, а граничи се са општинама: Бања Лука, Приједор, Нови Град, Крупа на Уни, Сански Мост, Кључ и Рибник. Сједиште општине је насељено мјесто Оштра Лука, које се налази између Приједора (удаљено 17 км) и Санског Моста (удаљеног 15 км), а од Бања Луке је удаљено око 70 км.

РељефУреди

Брдовито-брежуљкасти облици рељефа заузимају око 3/4 подручја општине, а 1/4 површине чине равнице и нижи предјели. Врх Хазића главица на обронцима Мулежа, висока је 879 метара и представља највишу надморску висину на територији општине. Најнижа надморска висина износи 159 метара у Копривни код ријеке Сане, у засеоку Кантари. Равничарски дио општине налази се поред ријека: Сане, Јапре и Козице.

КлимаУреди

Клима је умјерено континентална. Просјечна годишња количина падавина је око 900 мм/м². Највише падавина има у октобру, новембру, децембру и јануару, а најмање током јула и августа. Просјечна годишња температура износи око 12,5 степени Целзијусових. Најтоплији мјесеци су мај, јуни, јули и август, а најхладнији децембар, јануар и фебруар. Љета су топла, а зиме хладне и са пуно снијега.

СтановништвоУреди

Према процјенама, општина броји око 3.000 становника, а на њеној територији је преко 1300 домаћинстава, па је густина насељености 13 становника по 1 km². Познато је да се у више наврата у новијој историји становништво исељавало и расељавало. Догађало се то у вријеме аустроугарско-турских ратова, послије Другог свјетског рата, као и након посљедњег рата. Званични подаци ће бити познати након обраде података са пописа становништва из новембра 2013. године.

НасељаУреди

Подаци о настанку појединих насељених мјеста нису сачувани. Општина броји укупно 24 насељена мјеста, организованих у 8 мјесних заједница. Већа насељена мјеста су: Оштра Лука, Копривна, Усорци и Будимлић Јапра. Око половине територије насељених мјеста подијељено је дејтонским разграничењем, односно међуентитетском линијом.

Језик и писмоУреди

На подручју општине користе се оба писма (ћирилица и латиница), а говори се, поред осталих, српским језиком са ијекавским нарјечјем.

ТуризамУреди

Овај крај обилује природним љепотама. Ријека Сана, позната по чистој води, лијепим обалама и богатим рибљим фондом погодна је за љетни одмор, купање и риболов. Врело и ријека Козица посебно је атрактивна дестинација за развој сеоског туризма. Међутим, посебна туристичка атракција општине је традиционална борба бикова, под називом Грмечка корида]] која се одржава сваке године прве недјеље мјесеца августа, на Поповића брду у Оштрој Луци.

 
Ток Сане кроз Оштру Луку

Вјерски објектиУреди

Међу најстарије цркве овог подручја спада Православна црква Свете Тројице у Оштрој Луци, која је изграђена 1871. године у шуми између два потока, те Црква у Будимлић Јапри. Због честих разарања, до сада су дограђиване и адаптиране у више наврата. Католичка црква у Старој Ријеци саграђена је 1870. године и такође је у више махова дограђивана. Постоје још Православна црква у Копривни, Спомен храм у Усорцима, а у току је изградња Храма Христа Спаситеља у Оштрој Луци. У непосредној близини Оштре Луке, на путу према Приједору, налази се манастир Клисина, који се издваја љепотом и својим положајем доприноси лијепом изгледу крајолика.

Удружења грађанаУреди

У општини Оштра Лука су регистрована су сљедећа удружења грађана:

  • Ловачко удружење „Сана“
  • Спортско-риболовно друштво „Младица“
  • Удружење жена „Вретено“
  • Удружење жена „Матица“ и
  • Удружење грађана "Трамошња"

Својим дјеловањем ова удружења доприносе богатијем и садржајнијем животу на територији општине.

ОбразовањеУреди

  • ОШ „Десанка Максимовић“ Оштра Лука
  • ОШ „Јосиф Панчић“ Доња Козица
  • ОШ „Петар Скундрић“ Будимлић Јапра.

СпортУреди

Као мала општина, са недовољно спортских терена и са спортском двораном која је у завршној фази изградње, Оштра Лука није у могућности да финансира велики број спортова и такмичења. Тренутно су активни сљедећи клубови:

  • ФК „Подгрмеч“
  • ФК „Кисељак“ и
  • Карате секција КК „Сходан“ из Приједора

Ови клубови укључени су у подручна такмичења, док се сваке године на територији општине одржавају школска спортска такмичења и аматерска такмичења у оквиру Подгрмечких игара у Будимлић Јапри.

Свакако да је ово недовољно да би се на прави начин млади нараштај здраво развијао и јачао спортски дух, али стање би се требало, са завршетком изградње спортске дворане и више отворених игралишта, знатно побољшати.

Културне и друге манифестацијеУреди

Дани на Сани, је културно-еколошка манифестација која промовише очување љепоте и чистоће воде ријеке Сане и њених притока и обала. Проводи се почетком љета у свим општинама кроз које протиче ријека Сана, од њеног извора у општини Мркоњић Град, па до ушћа у Уну, у Новом Граду.

Међународни књижевни сусрети „Шушњар“ некад одржавани у Санском Мосту, у знак сјећања на невине жртве (5.500 санских Срба, Јевреја и других) уморене почетком Другог свјетског рата, сада се одржавају сваке године крајем јула или почетком августа мјесеца у Оштрој Луци и једна су од најпосјећенијих манифестација те врсте у Републици Српској.

Сваке године награђују се нова дјела посвећена чувању традиције овог поднебља, а награде „Слово Подгрмеча“ и „Шушњар“ добила су до сада највећа пјесничка имена, како свјетска, тако и пјесника овог краја.

СтановништвоУреди

Националност[2] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 764 778 577 743 695
Југословени [a] 17 252 3
Хрвати 16 32 28 8 57
Муслимани [b] 7 10 4 5
остали и непознато 2 4 1
Укупно 782 838 867 759 757
Демографија[2]
Година Становника
1961. 757
1971. 759
1981. 867
1991. 834
2013. 782

НапоменеУреди

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди