За друге употребе, погледајте Оштра Лука (вишезначна одредница).

Оштра Лука је насељено мјесто у Републици Српској, БиХ, у општини Оштра Лука. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Оштра Лука укупно је пописано 767 лица.[1] Оштра Лука представља центар и сједиште општине Оштра Лука. Поред тога што је административни центар општине, Оштра Лука је привредни, културни, образовни, здравствени и спортски центар општине.

Оштра Лука
Slika-ostra luka.jpg
Улица у Оштрој Луци
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаОштра Лука
Становништво
 — 2013.Пад 767
Географске карактеристике
Координате44°51′17″ СГШ; 16°40′51″ ИГД / 44.8548584° СГШ; 16.6808242° ИГД / 44.8548584; 16.6808242Координате: 44°51′17″ СГШ; 16°40′51″ ИГД / 44.8548584° СГШ; 16.6808242° ИГД / 44.8548584; 16.6808242
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Оштра Лука на мапи Босне и Херцеговине
Оштра Лука
Оштра Лука
Оштра Лука на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број79263
Позивни број052

ГеографијаУреди

Оштра Лука је смјештена на лијевој обали ријеке Сане, у подножју обронака Мајданских планина, на регионалном путу ПриједорСански Мост. Територију општине Оштра Лука чини 21 % некадашње општине Сански Мост и простире се сјеверно и источно око садашње општине Сански Мост. Површина општине је 204,9 km² и обухвата 24 насеља и 8 мјесних заједница у којима живи око 3.000 становника. Општина Оштра Лука се налази у сјеверозападном дијелу БиХ, односно у западном дијелу Републике Српске, а граничи се са општинама: Бања Лука, Приједор, Нови Град, Крупа на Уни, Сански Мост, Кључ и Рибник. Сједиште општине је насељено мјесто Оштра Лука, које се налази између Приједора (удаљено 17 км) и Санског Моста (удаљеног 15 км), а од Бања Луке је удаљено око 70 км.

РељефУреди

Брдовито-брежуљкасти облици рељефа заузимају око 3/4 подручја општине, а 1/4 површине чине равнице и нижи предјели. Врх Хазића главица на обронцима Мулежа, висока је 879 метара и представља највишу надморску висину на територији општине. Најнижа надморска висина износи 159 метара у Копривни код ријеке Сане, у засеоку Кантари. Равничарски дио општине налази се поред ријека: Сане, Јапре и Козице.

КлимаУреди

Клима је умјерено континентална. Просјечна годишња количина падавина је око 900 мм/м². Највише падавина има у октобру, новембру, децембру и јануару, а најмање током јула и августа. Просјечна годишња температура износи око 12,5 степени Целзијусових. Најтоплији мјесеци су мај, јуни, јули и август, а најхладнији децембар, јануар и фебруар. Љета су топла, а зиме хладне и са пуно снијега.

СтановништвоУреди

Према процјенама, општина броји око 3.000 становника, а на њеној територији је преко 1300 домаћинстава, па је густина насељености 13 становника по 1 km². Познато је да се у више наврата у новијој историји становништво исељавало и расељавало. Догађало се то у вријеме аустроугарско-турских ратова, послије Другог свјетског рата, као и након посљедњег рата. Званични подаци ће бити познати након обраде података са пописа становништва из новембра 2013. године.

НасељаУреди

Подаци о настанку појединих насељених мјеста нису сачувани. Општина броји укупно 24 насељена мјеста, организованих у 8 мјесних заједница. Већа насељена мјеста су: Оштра Лука, Копривна, Усорци и Будимлић Јапра. Око половине територије насељених мјеста подијељено је дејтонским разграничењем, односно међуентитетском линијом.

Језик и писмоУреди

На подручју општине користе се оба писма (ћирилица и латиница), а говори се, поред осталих, српским језиком са ијекавским нарјечјем.

ТуризамУреди

Овај крај обилује природним љепотама. Ријека Сана, позната по чистој води, лијепим обалама и богатим рибљим фондом погодна је за љетни одмор, купање и риболов. Врело и ријека Козица посебно је атрактивна дестинација за развој сеоског туризма. Међутим, посебна туристичка атракција општине је традиционална борба бикова, под називом Грмечка корида која се одржава сваке године прве недјеље мјесеца августа, на Поповића брду у Оштрој Луци.

 
Ток Сане кроз Оштру Луку

Вјерски објектиУреди

Међу најстарије цркве овог подручја спада Православна црква Свете Тројице у Оштрој Луци, која је изграђена 1871. године у шуми између два потока, те Црква у Будимлић Јапри. Због честих разарања, до сада су дограђиване и адаптиране у више наврата. Католичка црква у Старој Ријеци саграђена је 1870. године и такође је у више махова дограђивана. Постоје још Православна црква у Копривни, Спомен храм у Усорцима, а у току је изградња Храма Христа Спаситеља у Оштрој Луци. У непосредној близини Оштре Луке, на путу према Приједору, налази се манастир Клисина, који се издваја љепотом и својим положајем доприноси лијепом изгледу крајолика.

Удружења грађанаУреди

У општини Оштра Лука су регистрована су сљедећа удружења грађана:

  • Ловачко удружење „Сана“
  • Спортско-риболовно друштво „Младица“
  • Удружење жена „Вретено“
  • Удружење жена „Матица“ и
  • Удружење грађана "Трамошња"

Својим дјеловањем ова удружења доприносе богатијем и садржајнијем животу на територији општине.

ОбразовањеУреди

  • ОШ „Десанка Максимовић“ Оштра Лука
  • ОШ „Јосиф Панчић“ Доња Козица
  • ОШ „Петар Скундрић“ Будимлић Јапра.

СпортУреди

Као мала општина, са недовољно спортских терена и са спортском двораном која је у завршној фази изградње, Оштра Лука није у могућности да финансира велики број спортова и такмичења. Тренутно су активни сљедећи клубови:

  • ФК „Подгрмеч“
  • ФК „Кисељак“ и
  • Карате секција КК „Сходан“ из Приједора

Ови клубови укључени су у подручна такмичења, док се сваке године на територији општине одржавају школска спортска такмичења и аматерска такмичења у оквиру Подгрмечких игара у Будимлић Јапри.

Свакако да је ово недовољно да би се на прави начин млади нараштај здраво развијао и јачао спортски дух, али стање би се требало, са завршетком изградње спортске дворане и више отворених игралишта, знатно побољшати.

Културне и друге манифестацијеУреди

Дани на Сани, је културно-еколошка манифестација која промовише очување љепоте и чистоће воде ријеке Сане и њених притока и обала. Проводи се почетком љета у свим општинама кроз које протиче ријека Сана, од њеног извора у општини Мркоњић Град, па до ушћа у Уну, у Новом Граду.

Међународни књижевни сусрети „Шушњар“ некад одржавани у Санском Мосту, у знак сјећања на невине жртве (5.500 санских Срба, Јевреја и других) уморене почетком Другог свјетског рата, сада се одржавају сваке године крајем јула или почетком августа мјесеца у Оштрој Луци и једна су од најпосјећенијих манифестација те врсте у Републици Српској.

Сваке године награђују се нова дјела посвећена чувању традиције овог поднебља, а награде „Слово Подгрмеча“ и „Шушњар“ добила су до сада највећа пјесничка имена, како свјетска, тако и пјесника овог краја.

СтановништвоУреди

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 778 577 743 695
Југословени [а] 17 252 3
Хрвати 32 28 8 57
Муслимани [б] 7 10 4 5
остали и непознато 4 1
Укупно 838 867 759 757
Демографија[2]
Година Становника
1961. 757
1971. 759
1981. 867
1991. 834
2013. 767

НапоменеУреди

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). Приступљено 31. 12. 2019. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди