Велики Тополовац

Велики Тополовац (рум. Topolovăţu Mare) је село и седиште истоимене општине Велики Тополовац, која припада округу Тимиш у Републици Румунији.

Велики Тополовац
рум. Topolovăţu Mare
Насеље
RO
RO
Велики Тополовац
Локација у Румунији
Координате: 45° 46′ 26″ N 21° 37′ 8″ E / 45.77389° С; 21.61889° И / 45.77389; 21.61889
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаВелики Тополовац
Надморска висина103 m (338 ft)
Становништво (2012)[1]
 • Укупно2.942
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод664731

Положај насеља уреди

Село Велики Тополовац се налази у источном, румунском Банату. Село се налази у горњем току Тамиша, 40 км источно до Темишвара ка Лугошу. Ова област је позната као Банатска Црна Гора. Сеоски атар је потпуно брежуљкастог карактера.

Прошлост уреди

По "Румунској енциклопедији" најстарији помен села са српским називом Тополовац потиче из турског тефтера 1554. године. По ослобођењу Баната 1717. године пописано је у месту 40 кућа. Године 1767. помиње се ераријална пошта у Тополовцу који је сада премештен уз важну друмску саобраћајницу.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тополовац" припада Лунгшком округу, Лугошког дистрикта. Ту је подуправни подуред а становништво је било претежно влашко.[2] Када је 1797. године пописан православни клир Тополовац је парохија са две филијале - Великим и Малим Коштејом. Ту су три свештеника за које се наводи да говоре само румунски језик. Пароси су Поповићи, поп Петар (рукоп. 1779) и поп Георгије (1788) док је Јанку Рибар ( 1796) био ђакон.[3]

Године 1828. подељен је Тополовац на два суседна места: Мали Тополовац и Велики Тополовац.

Становништво уреди

По последњем попису из 2002. село Велики Тополовац имало је 1.143 ст., од чега Румуни чине 85%, а Срби 4%. Последњих деценија број становништва опада.

Референце уреди

  1. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.

Спољашње везе уреди