Велимир Лукић

Велимир Лукић
Велимир Лукић
Пуно име	Велимир Лукић
Датум рођења	10. фебруар 1936.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	29. август 1997. (61 год.)
Место смрти	Београд

Велимир Лукић (Београд, 10. фебруар 1936 — Београд, 29. август 1997) био је српски песник и драматург.^[1]

Биографија

Рођен је у Београду где је завршио гимназију и Академију за позориште филм и телевизију.^[2] Дипломирао је драматургију у класи професора Јосипа Кулунџића. Радио је као новинар Радио Београда, потом драматург (1963–64), директор Драме (1964–72), и управник Народног позоришта у Београду.^[3] Остао је запамћен и као најмлађи директор Драме у историји Народног позоришта у Београду. Када се запослио имао је свега 28 година. У Народном позоришту остао је до 1990. године, од тога 18 година на месту управника (15.јун 1972 - 16. април 1990).

Сарађивао је у великом броју листова и часописа: „Млада култура“, „Видици“, „Књижевност“, „НИН“, „Књижевне новине“, „Савременик“, „Поља“, „Књижевна трибина“, „Данас“, „Позоришни живот“, „Сцена“, „Театрон“, „Градина“ итд.^[1]

Лукић је својим песничким делима припадао неокласицизму. У драмама се вешто служио алегоријом да би описао своје време. У драмском стваралаштву, избегавајући да се бави митом у изворном облику, Лукић је почео да конституише псеудомитове, да ствара митске легенде како би му послужиле као позоришно огледало у коме ће осликати, приказати драму савременог човека, његово мучно искуство са друштвом и историјом.

Избор из дела

"Позив године", песме, "Нопок", Београд, 1954.
"Лето", песме, "Нолит", Београд, 1956.
"Чудесни предео", песме, "Нолит", Београд, 1961.
"Окамењено море", драма у стиховима, "Просвета", Београд, 1962.
"Дуги живот краља Освалда", драма, 1962.
"Бертове кочије или Сибила", драма, 1963.
"Валпургијска ноћ", драма, 1964.
"Фарсе", "Просвета" Београд, 1965.
"Мадригали и друге песме", "Просвета", Београд, 1967.
"Магла и лик", песме
"Будне сенке таме", песме
"Тебанска куга", драма
"Афера недужне Анабеле", драма, Стеријино позорје, Нови Сад, 1970.
"Санта Марија де ла салуте", драма и друге

Награде

За свој драматуршки рад добио је више књижевних награда:

за драму у стиху "Окамењено море" - Октобарску награду Београда за књижевност за 1962. годину;^[1]
за фарсу "Дуги живот краља Освалда" - Златни ловоров венац Фестивала малих сцена Југославије у Сарајеву,^[1]
за фарсу "Афера недужне Анабеле" - Стеријину награду за 1969. годину,^[1]
за фарсу "Завера или дуго праскозорје" - Стеријину награду за 1974. годину,^[1]
награду Удружења драмских умјетника Босне и Херцеговине за најбољи савремени драмски текст изведен у сезони 1973/74. у позориштима Босне и Херцеговине^[1]
награду "Марин Држић" Савеза удружења драмских уметника Југославије за најбољу савремену драму за период од 1970. до 1974. године.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „ЛУКИЋ Велимир”. snp.org.rs. Приступљено 3. 2. 2022.
^ Лукић, Велимир. Тебанска куга. [С. л : с. н., с. а.] стр. 2.
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 441.

Литература

Лукић, Велимир. Тебанска куга. [С. л : с. н., с. а.] стр. 2.
Стаменковић, Владимир, приређивач, Изабране драме Велимира Лукића, "Нолит", Београд, 1987.
Кратка биографија и стихови Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јануар 2014)

[snp.org.rs-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „ЛУКИЋ Велимир”. snp.org.rs. Приступљено 3. 2. 2022.

[2] Лукић, Велимир. Тебанска куга. [С. л : с. н., с. а.] стр. 2.

[лексикон-3] Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 441.

[1]

[2]

[3]