Весна Голдсворти

српска књижевница

Весна Голдсворти (рођена Бјелогрлић; Београд, 1961) српска је књижевница[1] и универзитетска професорка.

Весна Голдсворти
Лични подаци
Пуно имеВесна Голдсворти
Датум рођења1961.
Место рођењаБеоград, СФРЈ
ОбразовањеФилолошки факултет у Београду

Она је романописац, мемоариста, песникиња и дугогодишњи професор креативног писања и енглеске књижевности на Универзитетима Кингстон, Ексетер и Источна Англија.[2]

Пише на енглеском језику, а њене књиге су преведене на двадесетак светских језика.

Биографија

уреди

Весна Голдсворти је рођена у Београду 1961. године. Завршила је студије југословенске и опште књижевности на Филолошком факултету у Београду 1985. године. Прве стихове и прве научне радове објавила је на српском језику.[3] Током студија писала је књижевну критику и била главни уредник часописа Знак.[4]

У Лондону живи од своје двадесет и четврте године. Магистрирала је Модерну енглеску књижевност 1992. а докторирала 1996. године на Универзитету у Лондону, као стипендиста Британске академије.

Радни век је започела у издаваштву 1986. године, радећи као уредник за академске издавачке куће Чадвик-Хили Лтд (Chadwyck-Healey Ltd) и Едишнс Алекто (Editions Alecto), а затим је, 1990. године, прешла на радио. Десет година радила је као продуцент и водитељ на Би-Би-Си радију. Постала је редовни професор енглеске књижевности и креативног писање 2000. године.[5]

Претходно је предавала на Кингстонском универзитету[6] и на универзитету у Источној Англији, а од 2017. године на Универзитету у Ексетеру.[5] Предавач је по позиву и на америчким универзитетима Сент Лоренц у Њујорку и Бакнел у Пенсилванији.[4]

Написала је неколико књига различитих жанрова, и све су преведене на више светских језика.

Књижевна студија Измишљање Руританије: Империјализам маште обавезна је лектира на балканистичким одсецима светских универзитета. Једна је од најзначајнихијих анализа представа о Балкану у британској култури. Преведена је на бугарски, грчки, српски и румунски. О књизи је написано преко 300 критика.[7]

Чернобиљске јагоде је књига мемоарске прозе о одрастању у Југославији и првим корацима у поезији. Серијализована у лондонском Тајмсу, а 1990. године је доспела на листе бестселера широм Европе, доживевши четрнаест издања само на немачком језику.[8]

Солунски анђео је њена прва књига поезије, писана истовремено и на српском и на енглеском језику. Енглеска верзија је добила Међународну награду Роберт Крошоу и нашла се у Тајмсовом избору најбољих књига поезије за 2011. годину. Нобеловац Џон Куци поздравио је као „добродошли нови глас у енглеској поезији”.[9]

Њен први роман, Горски, у којем је осавременила причу о Великом Гетсбију, објављен је 2015. године.[10] Изворно написан на енглеском језику, преведен је на са бугарски, холандски, италијански, каталонски, немачки, српски и шведски језик, а имао је и двонедељне серијализацију на Би-Би-Сију.[7]

Господин Ка, њен други роман, представља наставак приче о Ани Карењиној. Објављен је 2017. године.[11]

Награде

уреди

Књига поезије Солунски анђео, добила је награду Међународну награду Роберт Крошоу 2011. године, а Тајмс је уврстио међу најбоље збирке поезије те године.[2] Добитница је Награде Момо Капор 2022. године за роман „Гвоздена завеса”.[12]

Рад на Би-Би-Сију

уреди

Весна Голдсворти је радила на Би-Би-Си радију као сценариста, продуцент и водитељ. На Радију 4 је 2010. године, представила програм „Како пронаћи глас на страном језику”, у коме је британској публици представила српску музику и поезију. Међу њеним емисијама је и „Размишљање дозвољено” у коме је слушаоце повела у шетњу лондонским предграђима.[8] Била је гост у музичком програму Приватне страсти на Радију 3, 2017. године, где гости говоре о себи уз своју омиљену музику.[13]

Одабрана дела

уреди
  • Измишљање Руританије: империјализам маште, 1998, књижевна студија
  • Чернобиљске јагоде, 2005, мемоари
  • Солунски анђео, 2011, збирка поезије
  • Горски, 2015, роман
  • Господин Ка, 2017, роман

Референце

уреди
  1. ^ „“Gde god da sam sebe predstavljam kao srpskog pisca”: Vesna Goldsvorti o Crnjanskom, životu u Londonu, nostalgiji, fudbalu”. nedeljnik.rs. Приступљено 11. 3. 2021. 
  2. ^ а б „Vesna Goldsvorti”. geopoetika.com. Архивирано из оригинала 05. 03. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021. 
  3. ^ „Балкан је дозвољени вентил за осећање западне супериорности и моћи”. rts.rs. Приступљено 11. 3. 2021. 
  4. ^ а б „Vesna Goldsvorti”. dereta.rs. Приступљено 11. 3. 2021. 
  5. ^ а б „Professor Vesna Goldsworthy”. humanities.exeter.ac.uk. Приступљено 10. 3. 2021. 
  6. ^ „Pioneering research centre opens net curtains on suburban studies”. kingston.ac.uk. Приступљено 10. 3. 2021. 
  7. ^ а б „ВЕСНА ГОЛДСВОРТИ”. prosefest.rs. Приступљено 10. 3. 2021. 
  8. ^ а б „Vesna Goldsvorti”. arhipelag.rs. Приступљено 10. 3. 2021. 
  9. ^ „Solunski anđeo”. arhipelag.rs. Приступљено 12. 3. 2021. 
  10. ^ „Vesna Goldsworthy: 'I started from Gatsby as a Greek dramatist starts from Antigone'. theguardian.com. Приступљено 11. 3. 2021. 
  11. ^ „Monsieur Ka by Vesna Goldsworthy review – a deft continuation of Anna Karenina”. theguardian.com. Приступљено 11. 3. 2021. 
  12. ^ Момо Капор” Весни Голдсворти”. Политика. 12. 3. 2022. Приступљено 12. 3. 2022. 
  13. ^ „Vesna Goldsworthy”. bbc.co.uk. Приступљено 9. 3. 2021. 

Спољашње везе

уреди