Весна Голдсворти
Весна Голдсворти (рођена Бјелогрлић; Београд, 1961) српска је књижевница[1] и универзитетска професорка. Она је романописац, мемоариста, песникиња и дугогодишњи професор креативног писања и енглеске књижевности на Универзитетима Кингстон, Ексетер и Источна Англија.[2]
| Весна Голдсворти | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Весна Голдсворти |
| Датум рођења | 1961. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Филолошки факултет у Београду | |
Пише на енглеском језику, а њене књиге су преведене на двадесетак светских језика.
Биографија
уредиВесна Голдсворти је рођена у Београду 1961. године. Завршила је студије југословенске и опште књижевности на Филолошком факултету у Београду 1985. године. Прве стихове и прве научне радове објавила је на српском језику.[3] Током студија писала је књижевну критику и била главни уредник часописа Знак.[4]
У Лондону живи од своје двадесет и четврте године. Магистрирала је Модерну енглеску књижевност 1992. а докторирала 1996. године на Универзитету у Лондону, као стипендиста Британске академије.
Радни век је започела у издаваштву 1986. године, радећи као уредник за академске издавачке куће Чадвик-Хили Лтд (Chadwyck-Healey Ltd) и Едишнс Алекто (Editions Alecto), а затим је, 1990. године, прешла на радио. Десет година радила је као продуцент и водитељ на Би-Би-Си радију. Постала је редовни професор енглеске књижевности и креативног писање 2000. године.[5]
Претходно је предавала на Кингстонском универзитету[6] и на универзитету у Источној Англији, а од 2017. године на Универзитету у Ексетеру.[5] Предавач је по позиву и на америчким универзитетима Сент Лоренц у Њујорку и Бакнел у Пенсилванији.[4]
Написала је неколико књига различитих жанрова, и све су преведене на више светских језика.
Књижевна студија Измишљање Руританије: Империјализам маште обавезна је лектира на балканистичким одсецима светских универзитета. Једна је од најзначајнихијих анализа представа о Балкану у британској култури. Преведена је на бугарски, грчки, српски и румунски. О књизи је написано преко 300 критика.[7]
Чернобиљске јагоде је књига мемоарске прозе о одрастању у Југославији и првим корацима у поезији. Серијализована у лондонском Тајмсу, а 1990. године је доспела на листе бестселера широм Европе, доживевши четрнаест издања само на немачком језику.[8]
Солунски анђео је њена прва књига поезије, писана истовремено и на српском и на енглеском језику. Енглеска верзија је добила Међународну награду Роберт Крошоу и нашла се у Тајмсовом избору најбољих књига поезије за 2011. годину. Нобеловац Џон Куци поздравио је као „добродошли нови глас у енглеској поезији”.[9]
Њен први роман, Горски, у којем је осавременила причу о Великом Гетсбију, објављен је 2015. године.[10] Изворно написан на енглеском језику, преведен је на са бугарски, холандски, италијански, каталонски, немачки, српски и шведски језик, а имао је и двонедељне серијализацију на Би-Би-Сију.[7]
Господин Ка, њен други роман, представља наставак приче о Ани Карењиној. Објављен је 2017. године.[11]
Награде
уредиКњига поезије Солунски анђео, добила је награду Међународну награду Роберт Крошоу 2011. године, а Тајмс је уврстио међу најбоље збирке поезије те године.[2] Добитница је Награде Момо Капор 2022. године за роман „Гвоздена завеса”.[12]
Рад на Би-Би-Сију
уредиВесна Голдсворти је радила на Би-Би-Си радију као сценариста, продуцент и водитељ. На Радију 4 је 2010. године, представила програм „Како пронаћи глас на страном језику”, у коме је британској публици представила српску музику и поезију. Међу њеним емисијама је и „Размишљање дозвољено” у коме је слушаоце повела у шетњу лондонским предграђима.[8] Била је гост у музичком програму Приватне страсти на Радију 3, 2017. године, где гости говоре о себи уз своју омиљену музику.[13]
Одабрана дела
уреди- Измишљање Руританије: империјализам маште, књижевна студија, 1998.
- Чернобиљске јагоде, мемоари, 2005,
- Солунски анђео, збирка поезије, 2011.
- Горски, роман, 2015.
- Господин Ка, роман, 2017.
- Гвоздена завеса, роман 2022.[14]
Референце
уреди- ^ „“Gde god da sam sebe predstavljam kao srpskog pisca”: Vesna Goldsvorti o Crnjanskom, životu u Londonu, nostalgiji, fudbalu”. nedeljnik.rs. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ а б „Vesna Goldsvorti”. geopoetika.com. Архивирано из оригинала 05. 03. 2021. г. Приступљено 8. 3. 2021.
- ^ „Балкан је дозвољени вентил за осећање западне супериорности и моћи”. rts.rs. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ а б „Vesna Goldsvorti”. dereta.rs. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ а б „Professor Vesna Goldsworthy”. humanities.exeter.ac.uk. Приступљено 10. 3. 2021.
- ^ „Pioneering research centre opens net curtains on suburban studies”. kingston.ac.uk. Приступљено 10. 3. 2021.
- ^ а б „ВЕСНА ГОЛДСВОРТИ”. prosefest.rs. Приступљено 10. 3. 2021.
- ^ а б „Vesna Goldsvorti”. arhipelag.rs. Приступљено 10. 3. 2021.
- ^ „Solunski anđeo”. arhipelag.rs. Приступљено 12. 3. 2021.
- ^ „Vesna Goldsworthy: 'I started from Gatsby as a Greek dramatist starts from Antigone'”. theguardian.com. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ „Monsieur Ka by Vesna Goldsworthy review – a deft continuation of Anna Karenina”. theguardian.com. Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ „„Момо Капор” Весни Голдсворти”. Политика. 12. 3. 2022. Приступљено 12. 3. 2022.
- ^ „Vesna Goldsworthy”. bbc.co.uk. Приступљено 9. 3. 2021.
- ^ „RTS :: Nešto drugo :: Vesna Goldsvorti: Nema životnog mota, morate se stalno menjati i prilagođavati”. www.rts.rs. Приступљено 2024-08-04.
