Видомирић
Видомирић (алб. Vidomiriq) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.
Видомирић | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Косовска Митровица |
Становништво | |
— 2011. | 195 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 53′ 42″ С; 20° 48′ 35″ И / 42.895° С; 20.80972° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 607 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 40000 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | 02 |
Географија
уредиВидомирић је на источном присоју Видовског Брда, с кућама које су између брда Коризе и Забела, управо око извора Бунаре-Сокак. Од извора постаје поток Старадак. Њиве су по странама брда, а баште поред потока са воћкама разноврсних јабука. Њиве су на местима која се називају Блатка, Крчевина, Дугачка Њива, Филдан, Плугишта, Ара ми Шпат, Ара Тахирит и Ара те Њама. Утрине и испаше су код чесме у потоку Сарадаку, по Осоју, Присоју и по Видову Брду.
Историја
уредиНа Ворет е Шкиеве (Српском Гробљу) било је старо гробље, а садашње муслиманско је између Кориза (Гребена) и Забела. Око 1316. године забележено је село „Видомирике“ с међама на Меденом Потоку и Голом Брду. Оно је забележено у турски пописни списак села као „Видомир“ у жупи Звечану, па је записано и 1711. године.
Порекло становништва по родовима
уредиПо предању данашње село заселио је предак Асан, који је умро око 1850. и први сахрањен у данашњем гробљу. Асан је био од племена Друштинаца из северне Арбаније, а овамо је прешао из бањског села Дољана. Он је имао два сина, Ахмета и Тахира, од којих су:[1]
- Ахметовићи, 13 кућа.
- Тахировићи, 12 кућа, сви поисламљени католици.
Садашње породице се не презивају по прецима, него по очевима како је то захтевала турска администрација, па се и сада тако примењује.
Демографија
уредиГодина | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 187 | 215 | 227 | 305 | 272 | 333 | 195 |
Референце
уредиИзвори
уреди- Петар Ж. Петровић Рашка – издање 2010. године.