Видомирић (алб. Vidomiriq) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија.

Видомирић
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаКосовска Митровица
Становништво
 — 2011.195
Географске карактеристике
Координате42° 53′ 42″ С; 20° 48′ 35″ И / 42.895° С; 20.80972° И / 42.895; 20.80972
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина607 m
Видомирић на карти Србије
Видомирић
Видомирић
Видомирић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број40000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Географија

уреди

Видомирић је на источном присоју Видовског Брда, с кућама које су између брда Коризе и Забела, управо око извора Бунаре-Сокак. Од извора постаје поток Старадак. Њиве су по странама брда, а баште поред потока са воћкама разноврсних јабука. Њиве су на местима која се називају Блатка, Крчевина, Дугачка Њива, Филдан, Плугишта, Ара ми Шпат, Ара Тахирит и Ара те Њама. Утрине и испаше су код чесме у потоку Сарадаку, по Осоју, Присоју и по Видову Брду.

Историја

уреди

На Ворет е Шкиеве (Српском Гробљу) било је старо гробље, а садашње муслиманско је између Кориза (Гребена) и Забела. Око 1316. године забележено је село „Видомирике“ с међама на Меденом Потоку и Голом Брду. Оно је забележено у турски пописни списак села као „Видомир“ у жупи Звечану, па је записано и 1711. године.

Порекло становништва по родовима

уреди

По предању данашње село заселио је предак Асан, који је умро око 1850. и први сахрањен у данашњем гробљу. Асан је био од племена Друштинаца из северне Арбаније, а овамо је прешао из бањског села Дољана. Он је имао два сина, Ахмета и Тахира, од којих су:[1]

  • Ахметовићи, 13 кућа.
  • Тахировићи, 12 кућа, сви поисламљени католици.

Садашње породице се не презивају по прецима, него по очевима како је то захтевала турска администрација, па се и сада тако примењује.

Демографија

уреди
Популација (ист.): Видомирић
Година1948195319611971198119912011
Становништво187215227305272333195
Еволуција становништва

Референце

уреди
  1. ^ Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка:антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Сад: Нови Пазар:Музеј "Рас".  COBISS.SR 176130060

Извори

уреди
  • Петар Ж. Петровић Рашка – издање 2010. године.