Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Састављено и растављено писање речи
Основе српског правописа
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Ћирилица и латиница
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Екавски и ијекавски изговор
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Велико и мало слово
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Састављено и растављено писање речи
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Интерпункција
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Скраћенице
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Писање туђих речи
- Википедија:Стилски приручник/Основе правописа српског језика/Правописне и језичке недоумице
Састављено се пишу:
- а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;
- б) називи становника насеља и ако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);
- в) присвојни придеви изведени од назива места и ако се назив места састоји од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка)
- г) речца не уз именице, придеве и прилоге с којима сраста у сложенице:
- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;
- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;
- нерадо, невољно, нездраво, неспретно, незаинтересовано, некоректно, неорганизовано;
- д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;
- ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;
- е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.
С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:
- а) вишечлани називи места могу се писати с цртицом, с тим што се предност даје одвојеном писању, на пример може: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град; али боље је Херцег Нови, Иванић Град.
- б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија (и башчаршија), радио-апарат, рак-рана, генерал-мајор, генерал-потпуковник;
Растављено се пишу:
- а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;
- б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, с предлогом се пишу: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;
- в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, на пример: Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?
Видети
уредиЛитература
уреди- Правопис српскога језика, Матица српска, 1993 (предат за штампу јуна 1993, изашао из штампе априла 1994, издање поновљено септембра 1994).
- Добрила Летић и Јован Вуксановић,Српски језик и књижевност - Репетиторијум градива са задацима за вежбу и проверу знања од 5. до 8. разреда основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1994.