Виктор Петрович Балабин
Овај чланак је сироче зато што ниједан чланак не води ка њему. Ако можете, додајте везе ка овом чланку у релевантним чланцима Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. (септембар 2022) |
Виктор Петрович Балабин (рус. Виктор Петрович Балабин; Санкт Петербург, 1811 — Санкт Петербург, 4. новембар 1864) је био упућени руски саветник на специјалној мисији и амбасадор у Аустрији.[1]
Виктор Петрович Балабин | |
---|---|
Пуно име | Виктор Петрович Балабин |
Датум рођења | 1811. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 4. новембар 1864. |
Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
Биографија уреди
Син генерал-потпуковник Петрa Ивановича Балабина (1776—1855, рус. Петер Иванович Балабин); из брака са кћерком француског емигранта.
Каријера уреди
По завршетку курса у интернату у Санкт Петербургу као полиглот 1835. постављен је за преводиoцa у Одељењу унутрашњих послова. Петaр Иванович Балабин je 1842. најмлађи секретар мисије у Паризу, а затим виши секретар мисије у Цариграду; 1852—1853.
Дипломатска мисија ca Кнежевинoм Србијoм уреди
Последњи министар Руске империје Александaр Михаилович Горчаков (рус. Александр Михайлович Горчаков), као противник ширења славофилских идејa у Централној и Југоисточној Европи, поставио је Петрa Ивановића Балабина на позицију прикупљања грађе јужнословенских учених друштава.
Вук Стефановић Караџић уреди
Због проблема са кнезом Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Кнежевини Србији, а једно време и у аустријској држави. По руским историографимa и у темељноj анализи професорa Миодрагa Поповићa у коjoj анализира време и околности, Петaр Иванович Балабин, преузимао је оригиналне радове великог броја српских писаца којима није дато место у књижевности које заслужују. Легати заоставштинe Матицe српскe, тога доба распршeни су великим делом по свету, отварајући питања и постојања биографија попут, Владимира Даниловича Спасовича (рус. Владимир Данилович Спасович), и многих дугих јужнословенских писаца, путописаца и хроничара тога времена.
Литература уреди
- Миодраг Поповић Историја српске књижевности – романтизам I – III (1968—1972),
Спољашње везе уреди