Вила „Драга” је једна од најрепрезентативнијих и најраскошнијих вила Бање Ковиљаче, која је истовремено и у најгорем стању. Еминентни гости су овде одседали, будући да је и сам краљ Петар I Карађорђевић често долазио код свог пријатеља, трговца Марјана Катића, чија је вила била. Данас је доживела тужну судбину, с обзиром на то да се налази пред урушавањем.

Вила „Драга”, Бања Ковиљача
Опште информације
МестоБања Ковиљача
ОпштинаЛозница
Држава Србија
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникЖелезнице Србије
Вила Драга

Последњи предлог града Лознице био је да се вила преда Дирекцији за имовину, али то још увек није дефинисано, стога је вила и даље у власништву Железница Србије док полако пропада. Вили Драга неопходна је целовита и темељна обнова, будући да би здање могло да се користи као врхунски репрезентативни објекат.[1]

Историјат уреди

Трговац Марјан Катић, пореклом из Лознице, спасио је краља Петра I који је био устаник против Турака у Херцеговини, у време Обреновићa, у доба Херцеговачког устанка. У то доба се Петар Карађорђевић, тада аспирант на престо, крио и од Обреновићеве тајне службе под именом Петар Мркоњић. Марјан и Петар су у том периоду постали нераздвојни пријатељи, а доста касније, 1904, када је Петар постао краљ Петар I, пријатељство се наставило. Петар I је одмах по ступању на престо почео са градњом краљевске бање, а његовим стопама су ишли и многи други богати људи и правили виле себи тамо где и краљ. Међу њима је био и Марјан Катић који је саградио и најлепшу вилу, одмах изнад парка и цркве, а испод брда и шуме која крије Ковиљкин град.

Највећа и очаравајућа грађевина, опремљена луксузним намештајем и сликама најчувенијих уметника тадашње Србије, била је једна од најмодернијих вила тог доба, те је и Петар I долазио да овде буде гост код свог пријатеља.

У вили Драга уведен је један од првих телефона у Србији, 1910. године, који су тада звали, „електрично дозивало“. Вила Драга имала је и чувени „васер клозет“, као и текућу воду на првом спрату. Власник Марјан поседовао је и први аутомобил у крају, којим је своје госте возио у разгледање Подриња и Мачве. О томе сведоче огласи и текстови у новинама из 1911. којима се овај ексклузивни објекат представљао гостима. Важно је рећи да су телефони и аутомобили тада били изузетно ретка појава и у самом Београду.

Осим краља Петра, у њој су одседали богати трговци, професори, лекари – тадашња елита Краљевине Србије. Вила Драга је због тога почетком 20. века постала централно место културних дешавања и симбол напретка.

Вила је оштећена током Првог светског рата у Гучевској бици. Железнице Србије су је 1933. године откупиле од власника Катића и преуредиле у Железнички дом где је служила за одмор железничких радника, а касније и за боравак избеглица. После распада СФРЈ, након кризе која је уследила у српским Железницама и вила је запуштена. Вила Драга је данас руинирана зграда, дотрајалих зидина и са урушеним деловима крова, која већ деценијама чека да буде адаптирана.[2]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Вила „Драга. www.dvorcisrbije.rs. Приступљено 2. 2. 2022. 
  2. ^ „Омиљено одмаралиште Краља Петра чека реконструкцију”. kraljevina.rs. Приступљено 2. 2. 2022. 

Спољашње везе уреди