Вирус браздавости стабла јабуке

Вирус браздавости стабла јабуке се, осим на јабуци, може јавити и на другим дрвенастим биљкама из породице Rosaceae.

Распрострањеност

Африка - Египат, Мароко, Јужноафричка Република.
Америка: Бразил, Канада, САД.
Азија: Кина, Индија, Израел, Северна Кореја.
Европа: Аустрија, Белгија, Србија, Босна и Херцеговина, Мађарска, Француска, Румунија, Хрватска.
Аустралија: Нови Зеланд, Аустралија.

Физичке и хемијске карактеристике, грађа вируса

Има кончасте честице дужине око 620 nm, а ширине 12 nm. Геном је једноделни ss(+)RNK, која чини око 5% масе честице. Протеински омотач је сачињен од једног полипептида. ^[1]

Круг домаћина

Поред јабуке, виурс се јавља и на другим дрвенастим биљкама као што су крушка, јапанска крушка^[2], биљка киви^[3] и у појединим украсним биљкама.

Патогенеза

Преноси се калемљењем, не преноси се путем вектора. Експериментално је пренет семеном корова пепељуге (Chenopodium album).

Симптоматологија и економски значај

Прво је описана на јабуци сорте Virginia Crab, на којој проузрокује браздавост стабла, формирање мрких линија на стаблу и неправилно срастање подлоге и племке. На другим генотиповима јабуке често изостаје испољавање симптома. У случају калемљења заражене племке на подлогу Malus sieboldii или Malus sieboldii var. arborescens вирус проузрокује симптоме у круни јабуке (увијање листова, набораност и некрозе листова), при чему је тај симптом назван "apple top working disease". Такође проузрокује неправилно срастање калемљеног пупољка код цитруса, натеклост плодова мандарина, може смањити род Златног делишеса за 30%, а заражена стабла су нижа и мањег пречника круне од здравих. ^[4]

Мере сузбијања

Пошто се преноси путем калемљења, основа успешне заштите је коришћење здравствено контролисаног садног материјала. EPPO сертификационе шеме за јабуку и крушку налажу тестирање садног материјала и за овај вирус - тестове инокулације на зељастим и дрвенастим индикатор биљкама, серолошке и молекуларне технике. Вирус се успешно може елиминисати из калем гранчица јабуке путем термотерапије, држањем на 30°C током 36 дана^[5]. Вирус се може елиминисати и путем хемотерапије, комбинацијом кверцетина и рибавирина.

Референце

^ Yoshikawa, N.; Takahashi, T. (1992). „Evidence for translation of apple stem grooving capillovirus genomic RNA” (PDF). Journal of General Virology. 73: 1313—1315 — преко Plant Pathology Laboratory.
^ Shim, Hyekyung (2004). „Nucleotide sequences of a Korean isolate of apple stem grooving virus associated with black necrotic leaf spot disease on pear (Pyrus pyrifolia)”. National Center for Biotechnology Information. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15528995/: 192—199.
^ Clover, G. R. G.; et al. (2003). „Characterization of a strain of Apple stem grooving virus in Actinidia chinensis from China”. Plant Pathology. 52: 371—378. Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. Приступљено 12. 03. 2021.
^ Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 219. ISBN 978-86-7520-372-8.
^ De Sequeira, O.A.; Posnette, AF (1969). „Apple stem gooving. In: Virus diseases of apples and pears.”. Commonw. Bur. Hort. Pl. Crops. Tech. Commun. 30: 2 — 4.

Литература

Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. ISBN 978-86-7520-372-8

Спољашње везе

Браздавост стабла јабуке

[1] Yoshikawa, N.; Takahashi, T. (1992). „Evidence for translation of apple stem grooving capillovirus genomic RNA” (PDF). Journal of General Virology. 73: 1313—1315 — преко Plant Pathology Laboratory.

[2] Shim, Hyekyung (2004). „Nucleotide sequences of a Korean isolate of apple stem grooving virus associated with black necrotic leaf spot disease on pear (Pyrus pyrifolia)”. National Center for Biotechnology Information. https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15528995/: 192—199.

[3] Clover, G. R. G.; et al. (2003). „Characterization of a strain of Apple stem grooving virus in Actinidia chinensis from China”. Plant Pathology. 52: 371—378. Архивирано из оригинала 25. 05. 2021. г. Приступљено 12. 03. 2021.

[4] Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 219. ISBN 978-86-7520-372-8.

[5] De Sequeira, O.A.; Posnette, AF (1969). „Apple stem gooving. In: Virus diseases of apples and pears.”. Commonw. Bur. Hort. Pl. Crops. Tech. Commun. 30: 2 — 4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]