Отворите главни мени

Висећи вртови из Вавилона

(преусмерено са Висећи вртови Вавилона)
Семирамидини вртови, приказ из 20. века
Висећи вртови, асирски приказ
Пиказ Висећих вртова из 16. века (слика Мартина Хемскерка). У позадини се види Вавилонска кула.

Висећи вртови из Вавилона (такође означавани и као "Семирамидини висећи вртови“), су једно од седам светских чуда. На основу митова били су изграђени за краљицу Семирамиду, која је пореклом из зелене Медије и због тога је краљ Навукодоносор II наредио око 600. п. н. е. да се изграде висећи вртови на терасама палате да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историчари Страбон и Диодор Сицилијски.[1][2][3]

Археолог Роберт Колдевеј ископавао је у Вавилону остатке камене грађевине која је много пута поистовећивана са висећим вртовима. Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 km јужно од Багдада, у Ираку. Историја сведочи да је вавилонско царство цветало у време владавине чувеног краља Хамурабија (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка Навукодоносора II (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге Семирамиде која је била „доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".ref name="AE2018">Cartwright M (јул 2018). „Hanging Gardens of Babylon”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 15. 9. 2018. </ref>

Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома Бероса и грчког историчара Диодора са Сицилије. У таблицама из времена Навукодоносора, међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - Сенахериб и то не у Вавилону него у Ниниви.[4]

Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: „Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; „У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."

Новијим археолошким истраживањима древног града Вавилона у Ираку откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном делу палате, као и масивни зидови дебљине 25 m за које се претпоставља да су остаци самих тераса.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Dalley, Stephanie (1993). „Ancient Mesopotamian Gardens and the Identification of the Hanging Gardens of Babylon Resolved”. Garden History. 21: 7. JSTOR 1587050. 
  2. ^ Reade, Julian (2000). „Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon”. Iraq. 62: 195. ISSN 0021-0889. doi:10.2307/4200490. 
  3. ^ Foster, Karen Polinger (2004). „The Hanging Gardens of Nineveh”. Iraq. 66: 207. ISSN 0021-0889. doi:10.2307/4200575. 
  4. ^ „Највеће чудо у вези висећих вртова Вавилона је то што уопште нису били у Вавилону („Блиц“, 7. мај 2013)”. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2013. Приступљено 7. 5. 2013. 

ЛитератураУреди

  • Finkel, Irving (1988). „The Hanging Gardens of Babylon”. Ур.: Clayton, Peter; Price, Martin. The Seven Wonders of the Ancient World. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-05036-4. 
  • Finkel, Irving L.; Seymour, Michael J., ур. (2008). Babylon. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538540-3. 
  • Dalley, Stephanie (2013). The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: an elusive World Wonder traced. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966226-5. 
  • Dalley, Stephanie. 1994. "Nineveh, Babylon and the Hanging Gardens: Cuneiform and Classical Sources Reconciled." Iraq 56: 45-58. doi:10.2307/4200384.
  • --. 2013. The Mystery of the Hanging Garden of Babylon: An Elusive World Wonder Traced. Oxford: Oxford University Press.
  • Norwich, John Julius. 2009. The Great Cities In History. London: Thames & Hudson.
  • Reade, Julian. 2000. "Alexander the Great and the Hanging Gardens of Babylon." Iraq 62: 195-217. doi:10.2307/4200490.

Спољашње везеУреди