Отворите главни мени

Владимир Јакшић (Крагујевац, 23. април/5. мај 1824Београд, 16/28. август 1899) био је српски економиста, статистичар и метеоролог. Оснивач је прве мреже метеоролошких станица и првог одељења за статистику у Србији.[1]

Владимир Јакшић
VladimirJaksic.jpg
Владимир Јакшић, оснивач прве мреже метеоролошких станица и првог одељења за статистику у Србији, око 1880. Фотографисао В. Даниловић.
Датум рођења(1824-05-05)5. мај 1824.
Место рођењаКрагујевац
Србија
Датум смрти28. август 1899.(1899-08-28) (75 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Србија

БиографијаУреди

Био је син Јакова Јакшића, главног благајника кнеза Милоша. Гимназију је завршио у Београду, трговачки курс у Бечу, а државне науке је студирао у Тибингену и Хајделбергу.

Од 1847. ради у Министарству финансија, где самоиницијативно прикупља статистичке податке. Већ 1850. године поднео је Државном савету предлог о стварању државне статистичке службе, али без успеха. Године 1852. постављен је за професора економских предмета на Лицеју, уместо отпуштеног Косте Цукића. 1862. године враћа се у Министарство финансија као начелник економског одељења, а 1864. постаје начелник новооснованог одељења државне статистике. Уредио је одељење, али и установио статистички рад у Србији, уз подршку министра Цукића. Он сам је обављао највећи део посла статистичког одељења.

Најважније његово дело је Државопис Србије, које је издавао као периодично, незванично од 1855. године, а званично од 1863. године. Издато је 20 књига од великог историјског значаја. Први је започео са метеоролошким мерењима у Београду и Србији (1848) и први писао о метеорологији у Србији, тако да се сматра оснивачем српске метеорологије и климатологије. Већ после 3 године метеоролошких мерења, 1851. године је урадио прву студију климе Београда, базирану на резултатима сопствених мерења и осматрања за период 1848-1850. Био је оснивач метеоролошке мреже станица по Србији, тако да је његовом заслугом 1857. године Србија имала чак 27 метеоролошких станица, што је у то време представљало једну од најгушћих метеоролошких мрежа у оквиру једне државе. Пензионисан је 1888, а његов посао на пољу статистике наставио је Богољуб Јовановић.

Од почетка 1848. године, па све до своје смрти 1899, вршио је метеоролошка мерења у свом дворишту на Сењаку.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди