Владимир Јовићевић Јов

Владимир Јовићевић Јов (Цетиње, 1947Београд, 11. септембар 2011) био је српски афористичар, књижевник, издавач, антологичар и шахиста.

Владимир Јовићевић
Лични подаци
Пуно имеВладимир Јовићевић
НадимциЈов
Датум рођења(1947-00-00)1947.
Место рођењаЦетиње, ФНРЈ
Датум смрти11. септембар 2011.(2011-09-11) (63/64 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеФакултет политичких наука Универзитета у Београду
Занимањеафористичар
издавач
антологичар
књижевник
шахиста

Биографија и каријера

уреди

Рођен је 1950. године на Цетињу, а основну школу и гимназију завршио је у Београду, где је започео студирање Филозофског факултета у Београду, а завршио Факултет политичких наука Универзитета у Београду.[1][2]

Објавио је збирке афоризама: Афористичар, Шахоризми, Пегазов гамбит, Мале рокаде, Знакови поред кревета и Шаховођа, која је промовисана на дан његове смрти у Сремским Карловцима. Коаутор је антологије афоризама Страдија данас.[1]

Заступљен је у више домаћих и страних антологија и преведен на више језика (енглески, шпански, руски, пољски, немачки, македонски), као и у књизи Због њих сам волела Београд књижевнице Исидоре Бјелице.[1][2][3]

Био је организатор Сатирикона на Коларчевом народном универзитету, манифестације која окупља сатиричаре. Као сатиричар поседовао је дар за изналажење логичког парадокса, уочавао је језичке контрасте, а поседовао је и оштру перцепцију историје.[2]

Јовићевић је такође био шахиста, предавао је шах по школама и био организатор и покретач вишегодишње серије шаховских турнира сатиричара и песника.[4] У новинама Политика је годинама објављивао „шахоризме”, како је звао афоризме о шаху.[5]

Многи су га сматрали једним од најоригиналнијих београдских писаца. Основао је издавачку кућу „Јов”, која није дуго потрајала али је оставила траг.[6]

Добитник је награде у области хумора и сатире „Радоје Домановић” и награде за афоризме „Драгиша Кашиковић”.[2]

Био је члан Удружења књижевника Србије и Београдског афористичарског круга, живео је и радио у Београду. Преминуо је од последица можданог удара у 64. години живота у Београду, а сахрањен је на Новом бежанијском гробљу.[7][8]

Референце

уреди