Владимир Бјеличић
Владимир Бјеличић (Београд, 24. децембар 1983) српски је уметник, кустос, историчар уметности и перформер.
Владимир Бјеличић | |
|---|---|
| Датум рођења | 24. децембар 1983. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
Биографија уреди
Завршио је основне и мастер студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду. Аутор је већег броја критичких текстова објављених у штампаним и дигиталним медијима, као и у каталозима београдских уметника. Стални је сарадник на пројекту „Сергина” британске уметнице Ели Kларк, заснованом на истраживању пост-телесних родних идентитета и сексуалности на интернету. Са Сенком Латиновић чини пост-кустоску формацију „Вокално кустоски синдром” и један је од оснивача дрег колектива „Ефемерне конфесије”.[1][2]
За перформанс „Разоткривена природа или Приче о биљкама и радницима” добио је награду Пролећне изложбе УЛУС-а за 2020. годину. Рад за полазиште има испитивање могућности која произилази из интеракције људске и биљне врсте, посебно у контексту промишљања егзистенција у свету дехуманизујућег капитализма.[3]
Своју прву самосталну изложбу под називом „Бела стена_превођење сећања” организовао је 21. априла 2021. године. Изложба представља пројекат заснован на личном и колективном памћењу којим се указује на изумрле друштвене идеје укорењене у принципима солидарности, колективног напора и јединства.[4]
Перформанси уреди
- Понирање (2017)[5]
- Ја – Тим Рејквел, вођење кроз изложбу „Таштина малих разлика” Грејсона Перија (2017)[6]
- Разоткривена природа или Приче о биљкама и радницима (2018-)[7]
У склопу формације „Вокално кустоски синдром”:
Изложбе уреди
- Бела стена_превођење сећања (2021)
Кустоски пројекти уреди
- Сигнал (2013)[12]
- Тело као режим (2015)[13]
- Фрагменти дуалности, Милица Лапчевић, Владимир Шојат (2018)[14]
- Слатка концептуална уметница нуди решење, Слатка концептуална уметница (2018)[15]
- Лепа сам као револуција, Милица Ракић (2019)[16]
- Загрљај за ЗЗ, Зое Гудовић (2020)[17]
- Корективне мере, Соња Радаковић, Бригита Антони и Катарина Алфа Јовановић (2022)[18]
Награде уреди
- Награда 91. Пролећне изложбе за рад „Разоткривена природа или Приче о биљкама и радницима” (2020)[19]
Референце уреди
- ^ „||About|| - Vladimir Bjelicic”. cargocollective.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 09. 2022. г. Приступљено 12. 09. 2022.
- ^ „BELA STENA_prevođenje sećanja / Vladimir Bjeličić”. ULUS (на језику: српски).
- ^ „VLADIMIRU BJELIČIĆU NAGRADA PROLEĆNE IZLOŽBE 2020”. ULUS (на језику: српски).
- ^ „Бела стена_превођење сећања”. SEEcult.org.
- ^ „Владимир Бјеличић” (PDF). www.teatarmimart.org.rs. Театар МИМАРТ.
- ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Poslednje autorsko vođenje kroz izložbu "Taština malih razlika"”. JMU Radio-televizija Vojvodine.
- ^ „Performans na Kalemegdanu: Interakcija biljaka i radnika”. NOVA portal (на језику: српски). 9. 6. 2020.
- ^ „||Vocal Curatorial Syndrom|| - Vladimir Bjelicic”. cargocollective.com (на језику: енглески).
- ^ „Српске лепе уметности”.
- ^ „Vokalnokustoski sindrom | Desk Kreativna Evropa Srbija”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2022. г. Приступљено 12. 09. 2022.
- ^ „"There is no such thing as a free lunch" performans u MSUV”. N1 (на језику: српски). 15. 2. 2022.
- ^ „Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije: IDAHO Belgrade 2013”. Nadlanu.com (на језику: српски). 13. 5. 2013.
- ^ „Нови телесни идентитети”. Nin online.
- ^ „Fragmenti dualnosti”.
- ^ „Vođenje kroz izložbu | Ulična galerija”.
- ^ „Лепа сам као револуција – Изложба Милице Ракић 26.2-16.3.2019. Ликовна галерија”. Kolarac (на језику: српски).
- ^ „Izložba Zagrljaj sa ZZ”. Labris (на језику: српски).
- ^ „Stručno vođenje kroz „Korektivne mere“ - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 13. 3. 2022.
- ^ „NAGRADE ULUS-a 2020”. ULUS (на језику: српски).
