Влатко Илић (Београд, 1981) српски је редитељ, теоретичар уметности, медија и културе, писац, професор Факултета драмских уметности у Београду и гостујући предавач на Факултету уметности у Подгорици.

Влатко Илић
Датум рођења1981.
Место рођењаБеоградЈугославија
ЗанимањеПозоришни редитељ, педагог, професор универзитета

Биографија уреди

Од 1999. до 2001. године похађа: Lester B. Pearson UWC College of the Pacific (Викторија, Канада).[1]

Завршио је Факултет драмских уметности у Београду као студент генерације 2006. године на Катедри за позоришну и радио режију.

2007. је изабран за добитника Специјалне Стеријине награде за режију представе: Сам крај света Жан-Лик Лагарса.[2]

2010. године брани своју докторску тезу: Стратегије опстанка извођења уживо у епохи нових медија: Нова теорија позоришта у Србији, на матичном факултету под менторством Дивне Вуксановић и стиче звање доктора наука из области теорије уметности и медија.[3]

Ментор је на мастер академским студијама.

Ауторство и уредништво уреди

Бави се писањем и приређивањем књига, студија и чланака из области: теорије културе, естетике, филозофије медија, поетике итд.

  • Увод у нову теорију позоришта - Влатко Илић (Београд, 2011);
  • Савремено позориште, естетско искуство и преступничке праксе - Влатко Илић (Нови Сад, 2018);
  • Theatre Within the Context...and not just theatre / Позориште у контексту... и не само позориште - ed. / ур. Ирена Ристић, Влатко Илић (Београд 2016) итд.

Опсежна библиографија се може видети на сајту Факултета драмских уметности у Београду.[1]

Режија уреди

Поред научноистраживачког рада, вишеструко је остварен у домену уметничког стваралаштва.

  • Серијал радова реализован са Војиславом Клачаром:
    • Парламентарна историја Корете, Белеф 2007;
    • Оснивање III универзитета у Краљевини Корети, Geschwister-Scholl-Haus, Лајпциг 2008;
    • Формирање X Владе Краљевине Корете, Hebbel Theater, Берлин 2009.[1][2]

Референце уреди

  1. ^ а б в „dr Vlatko Ilić | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2022-11-01. 
  2. ^ а б Илић, Влатко (2018). Савремено позориште, естетско искуство и преступничке праксе. Нови Сад: Стеријино позорје. стр. 124—125. 
  3. ^ Илић, Влатко (2011). Увод у нову теорију позоришта. Београд: Нолит; Алтера. стр. 223. 

Спољашње везе уреди