Отворите главни мени

Востани Сербије (Устани Србијо), такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду),[1] српска је родољубива пјесма, првобитна пјесма коју је написао Доситеј Обрадовић у Бечу 1804. године, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Геогрију Петровићу посвећена”[1] на почетку Првог српског устанка који се претовио у Српску револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмо одушевљено, исрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом.[2] Обрадовић је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим дјелима, укључујући и ову пјесму.[3] Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија.[4] У њој се позива на нову Србију, са пренаглашеним сјећањем на Српско царство које је давно нестало.[5] Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.[6]

Боже правде је била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918. године, када је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Востани Сербије и Марш на Дрину су 1992. године предложене за химну Србије, заједно са Боже правде.[7] Востани Сербије има три музичке верзије, које су писали Варткес Баронијан, Златан Вауда и Љуба Манасијевић.[8]

Текст песмеУреди

Востани Сербие! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Босна Сестра твоја на тебе гледа
и не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога
Од којег теби иде помоћ многа.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Херцегова земља и Чернаја Гора
Далеке државе и острови мора —
сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Ćurčić, N. M. J. (1976). The ethics of reason in the philosophical system of Dositej Obradovic: a study of his contribution in this field to the Age of Reason (на језику: енглески). Unwin Bros. Ltd. Приступљено 17. 10. 2019. »In Venice he also published (in 1804) his Pesna na insurekciju Serbijanov (A poem on the insurrection of the Serbs), "dedicated to Serbia and her brave warriors and sons and to their leader Georgie Petrovic"« 
  2. ^ Banović, Aleksandar (1956). Pedagoško-prosvetiteljsko delo Dositeja Obradovića (на језику: српски). Nolit. стр. 37. Приступљено 17. 10. 2019. 
  3. ^ Pijanović, Petar (2000). Život i delo Dositeja Obradovića: zbornik radova sa naučnog skupa Srpske akademije nauka i umetnosti održanog 15. i 16. decembra 1999. godine u Beogradu i 17. decembra 1999. godine u Sremskim Karlovcima (на језику: српски). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Приступљено 17. 10. 2019. 
  4. ^ Ковачевић, Божидар (1953). Доситеј Обрадовић у првом српском устанку (на језику: српски). Prosveta. стр. 16. 
  5. ^ Jovičić, Vladimir (1976). Srpsko rodoljubivo pesništvo (на језику: српски). Nolit. »Кликћући благовест: "Востани, Сербије!", Доситеј зазива нову, слобод- ну Србију, али са призвуком сећања на ону цар- ску која је давно починула и која се у свом не- мањићком престолу више никад и ничим није дала пробудити.« 
  6. ^ Priče o pesmama: Muzika i poezija (на језику: српски). muzicka sarenica. 2015. стр. 40-. Приступљено 17. 10. 2019. »Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme "Vostani Serbije".« 
  7. ^ Babić, Konstantin (2. 11. 2000). „Zašto Srbija još nema himnu?”. www.vreme.com (на језику: српски). Приступљено 17. 10. 2019. 
  8. ^ Iz licnog ugla, Приступљено 5. 4. 2013.

Спољашње везеУреди