Востани Сербије
Востани Сербије („Устани Србијо”), такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов („Ода српском препороду”),[1] српска је родољубива пјесма, првобитна пјесма коју је написао Доситеј Обрадовић у Бечу 1804, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Георгију Петровићу посвећена”[1] на почетку Првог српског устанка који се претворио у револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмом одушевљено, искрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом.[2] Обрадовић је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим дјелима, укључујући и ову пјесму.[3] Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија.[4] У њој се позива на нову Србију, са наглашеним сјећањем на Српско царство које је давно нестало.[5] Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.[6]
Боже правде је била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918, када је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, и делимично је била химна Краљевине Југославије до периода Другог свјетског рата. Востани Сербије и Марш на Дрину су 1992. предложене за химну Србије, заједно са Боже правде.[7] Востани Сербије има три музичке верзије, које су писали Варткес Баронијан, Златан Вауда и Љуба Манасијевић.[8]
Текст уреди
Славеносрпски (оригинал)[9] уредиВостани, Сербије! Востани, царице! |
Српски (савремени) уредиУстани Србијо! Устани царице! |
Референце уреди
- ^ а б Ćurčić, N. M. J. (1976). The ethics of reason in the philosophical system of Dositej Obradovic: a study of his contribution in this field to the Age of Reason (на језику: енглески). Unwin Bros. Ltd. Приступљено 17. 10. 2019. „In Venice he also published (in 1804) his Pesna na insurekciju Serbijanov (A poem on the insurrection of the Serbs), „dedicated to Serbia and her brave warriors and sons and to their leader Georgie Petrovic””
- ^ Banović, Aleksandar (1956). Pedagoško-prosvetiteljsko delo Dositeja Obradovića (на језику: српски). Nolit. стр. 37. Приступљено 17. 10. 2019.
- ^ Pijanović, Petar (2000). Život i delo Dositeja Obradovića: zbornik radova sa naučnog skupa Srpske akademije nauka i umetnosti održanog 15. i 16. decembra 1999. godine u Beogradu i 17. decembra 1999. godine u Sremskim Karlovcima (на језику: српски). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Приступљено 17. 10. 2019.
- ^ Ковачевић, Божидар (1953). Доситеј Обрадовић у првом српском устанку (на језику: српски). Prosveta. стр. 16.
- ^ Jovičić, Vladimir (1976). Srpsko rodoljubivo pesništvo (на језику: српски). Nolit. „Кликћући благовест: „Востани, Сербије!”, Доситеј зазива нову, слобод- ну Србију, али са призвуком сећања на ону цар- ску која је давно починула и која се у свом немањићком престолу више никад и ничим није дала пробудити.”
- ^ Priče o pesmama: Muzika i poezija (на језику: српски). muzicka sarenica. 2015. стр. 40-. Приступљено 17. 10. 2019. „Dositej je bio prvi popečitelj prosvete u Sovjetu i tvorac svečane pesme „Vostani Serbije”.”
- ^ Babić, Konstantin (2. 11. 2000). „Zašto Srbija još nema himnu?”. www.vreme.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 14. 01. 2021. г. Приступљено 17. 10. 2019.
- ^ Iz licnog ugla Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2008), Приступљено 5. април 2013.
- ^ Извор: www.spc-osnabrueck.de | Српске химне и патриотске песме