Војин Малиша Драшкоци (Београд, 28. мај 1945 — Београд, 14. фебруар 2000) био је српски џез музичар, контрабасиста, композитор, аранжер и музички педагог.

Војин Драшкоци
Војин Драшкоци (фото Желимир Гвојић El Gvojos)
Лични подаци
НадимакМалиша
Датум рођења(1945-05-25)25. мај 1945.
Место рођењаБеоград, Југославија
Датум смрти14. фебруар 2000.(2000-02-14) (54 год.)
Место смртиБеоград, Република Србија
Музички рад
Жанрџез, етно-џез
Инструментконтрабас

Музичко образовање уреди

Завршио је средњу музичку школу „Јосип Славенски“ и Факултет музичке уметности у Београду, одсек за контрабас. Након завршених студија уследила су усавршавања, приватни студији контрабаса у Будимпешти и Сиону код професора Лајоша Монтага, затим курсеви камерне музике у Брну и на Летњој академији у Салцбургу у класи за оркестар на Јанашековој академији.[1]

Каријера уреди

Од 1971. године био је соло контрабасиста Београдске филхармоније. Сарађивао је и са ансамблима за ренесансну и средњевековну музику попут ансамбала „Ренесанс“ и „Musica Antiqua”, али и камерним саставима тог времена. Тада је први пут и дошао у додир са изворном народном музиком. Истовремено је градио џез каријеру и стекао углед врсног џезисте. Са великим ансамблима и солистима учествовао је на концертима и снимањима за програме радио и телевизијских станица. Неки од њих су Џез оркестар Радио телевизије Београд, Диксиленд оркестар „Весели Бенџо“, Београдски џез квинтет, Секстет Марковић Гут и други.[1] У београдским музичким школама „Мокрањац“ и „Петар Коњовић“ радио је као професор контрабаса, а био је и гостујући професор у музичкој школи „Unterschleissheim” у Минхену. Био је и уредник музичких програма на Радио Београду. Током једног периода осамдесетих година имао је статус слободног уметника. У том периоду сарађивао је са џез бубњарем Лалом Ковачевим, а као плод ове сарадње су настали албуми антологијске трилогије Балканске импресије.[2] Управо је Војин Драшкоци пресудно утицао на избор музичара из Србије који су учествовали у снимању ових албума.[3] Кроз овај рад, Драшкоци је дошао до одлуке да на будућим солистичким концертима не раздваја џез музику од класичне. Са Милошем Петровићем основао је квартет „Катамаран“ у којем су свирали и Душан Богдановић и перкусиониста Вељко Николић - Папа Ник. Деведестих година професор Војин Драшкоци обављао је дужности секретара Удружења музичких уметника Србије. Поред тога, посветио се и педагошком раду. Од 1994. до 1998. држао је џез радионице кроз које је прошло више од стотину младих музичара.[4]

Концерти и дела уреди

Свој рад Војин Драшкоци презентовао је на концертима. Једини постојећи снимци његових дела, потичу са концерата. Најзначајнији су концерти у Галерији фресака у Београду. Поводом 25-годишњице рада, одржао је солистички концерт 1986. године на којем је поред својих композиција „Садила моме лојзе“ и „Окупљање и игра“, свирао и дела Минте Алексиначког, импровизације на теме Љубице Марић и Вука Куленовића. На концерту одржаном крајем 1987. године показао је своје интересовање за џез и фолклор. На овом концерту постигнут је спој џез идиома и елемената наше народне музике. Значајну сарадњу Драшкоци је остварио са пијанистом Милошем Петровићем са којим је више пута наступао као дуо на концертима и фестивалима. 1995. године, концертом под називом „Балканске синтезе“ у Центру Сава обележио је 35 година рада.[1]

 
Статуета Војин Малиша Драшкоци (аутор академски вајар Давид Павловић)

Повеља са статуетом Војин Малиша Драшкоци уреди

Награда Повеља са статуетом Војин Малиша Драшкоци установљена је 2013. године. Награду је установило Удружење World Music асоцијација Србије са циљем да подстиче, популаризује и развија музички полижанр world music у Србији, и као оживљавање сећања на професора Војина Драшкоција.[5]

Добитници награде уреди

Одабрана дискографија уреди

  • 1980: Марковић-Гут Секстет - Марковић-Гут Секстет ПГП-РТБ
  • 1982: Balkan Impressions - Lala Kovacev Group (RTB 21220992)
  • 1983: Balkan Impressions Vol.2 - Lala Kovacev Group (RTB 2121921)
  • 1985: Изворни фолклор и џез - Лала Ковачев (RTB 2122189)[8]

Референце уреди

Литература уреди

  • Специјално издање магазина Етноумље - „World music у Србији, првих 30 година“, стр 254-257, издавач World Music Асоцијација Србије, 2012.