Враташи или камиле (Raphidioptera) су инсекти који су добили назив по свом дугачком „врату“, што су заправо продужене груди.[2] То је мали ред холометаболних инсеката мрежастих крила, са богатом еволуционом историјом. Заједно са осталим инсектима мрежастих крила гради надред Neuropterida. Карактеристичан облик телу даје издужени проторакс („змијски врат") а код женки и дугачка легалица. Ред обухвата око 210 савремених врста, које насељавају скоро цео холарктички регион.

Raphidioptera
Временски распон: доња Јура[1] — данас
Dichrostigma flavipes beentree.jpg
Dichrostigma flavipes
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Надред:
Ред:
Raphidioptera

Handlirsch, 1908
подредови

Priscaenigmatomorpha
Raphidiomorpha

Синоними

Raphidiodea

Морфолошке и еколошке карактеристике[3]Уреди

Припадници реда Raphidioptera имају прогнатну, издужену и врло флексибилну главу, која се наставља на веома издужени проторакс. На глави се налазе два крупна сложена ока и дорзално постављене оцеле (одсуствују код савремене фамилије Inocelliidae која је тако добила име). Усни апарат је за грицкање и код ларви и код адулата. Крила су хомономне грађе.

Raphidioptera живе већином на дрвећу, у оним пределима где се температура спушта близу тачке мржњења (ниска температура је неопходна за развиће). Дугачком легалицом јаја се постављају у кору дрвећа, где се развијају и живе ларве. Период развића јаја у ларву траје од неколико дана до три недеље, а период живота ларви траје 2-3 године (изузетно до 6 година). Ларве се пресвлаче око 10 пута, пре учауравања у лутку. Код појединих врста ларве живе у стељи, земљишту или у пукотинама стена. И ларве и адулти воде предаторски начин живота, адулти су активни током дана.

Филогенија и систематика редаУреди

Ред Raphidioptera поседује богату фосилну историју, са најранијим дефинитивним припадником из ране Јуре. Старији фосили који су сврставани у овај ред сада су распоређени у друге неоптерне редове. На основу упоредних фосилних истраживања сродних група, може се претпоставити палеозојска старост реда Raphidioptera, са диверзификацијом почетком Мезозоика (после масовног изумирања врста крајем Перма[1]).

Ред се дели на два подреда, а подред Priscaenigmatomorpha обухвата најпримитивније и најраније фосилне представнике. Код њих је присутна типична рафидиоптерна венација задњих крила, али не и предњих. У млађем (и савременом) подреду Raphidiomorpha присутна је карактеристична венација и у предњим крилима. Овај подред обухвата 2 савремене фамилије, 4 парафилетске мезозојске фамилије и 2 врсте пронађене у мезозојским ћилибарима, којима није са сигурношћу утврђена припадност[1].

подред Priscaenigmatomorpha (доња Јура)
фамилија Priscaenigmatidae
подред Raphidiomorpha (горња Креда — данас)
фамилија †Alloraphidiidae
фамилија †Baissopteridae
фамилија Inocelliidae
фамилија †Mesoraphidiidae
фамилија Raphidiidae
Nanoraphidia electroburmica (Креда)
Mesoraphidia luzzii (Креда)

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Grimaldi D., Engel M.S. 2005. Evolution of the Insects. Cambridge University Press: New York, USA. ISBN 978-0-521-82149-0.
  2. ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
  3. ^ Aspöck U., Aspöck H. 2005. Raphidioptera. In: Resh V.H, Cardé R.T. (eds) Encyclopedia of Insects. Academic Press: California, USA. ISBN 978-0-12-586990-4.

Спољашње везеУреди