Вукова реформа

Вукова реформа је политичка инструментализација језика и идеологизације филологије. [1]

18. век Срби су дочекали са два језичка израза: српскословенским и народним језиком.

Српска православна црква добила је посебан језички израз с обзиром на тадашњи положај Срба у јужној Угарскојславеносрпски језик.

У другој половини 18. века, у складу са захтевима новог времена, са епохом просвећености која се приближавала, неразумљивост славеносрпски језик, посебно у текстовима са световном садржином, условила је настанак славеносрпског језика. Са употребом славеносрпског језика у последњим деценијама XVIII века осећала се све више потреба прилагођавања ћирилице особинама српског језика. [2]

Вукова реформа је почела 1814. и завршила 1868. године. [3]

РеференцеУреди