Гаринча
Мануел Франсиско дос Сантос (порт. Manuel Francisco dos Santos; Пау Гранде, 28. октобар 1933 — Рио де Жанеиро, 20. јануар 1983), прозван Гаринча (порт. Garrincha; птичица),[3] је био бразилски фудбалер, десно крило и нападач који је помогао Бразилу да освоји наслов првака свијета 1958. и 1962. Многи га сматрају највећим дриблером свих времена.[4] Гаринча је такође широко прихваћен као легендарна фигура у спорту.[5]
Гаринча | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Мануел Франсиско дос Сантос | ||
Надимак | Птичица | ||
Датум рођења | 28. октобар 1933. | ||
Место рођења | Пау Гранде, Бразил | ||
Датум смрти | 20. јануар 1983.49 год.) ( | ||
Место смрти | Рио де Жанеиро, Бразил | ||
Позиција | напад | ||
Јуниорска каријера | |||
1948–1952 | Пау Гранде | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1953–1965 1966 1967 1968 1968–1969 1972 |
Ботафого[1] Коринтијанс[2] Португеса кариока Атлетико јуниор Фламенго Оларија |
581 10 0 1 15 10 |
232 2 0 0 4 1 |
Репрезентативна каријера | |||
1955–1966 | Бразил | 50 | 12 |
Гаринча је играо виталну улогу у победама Бразила на Светском првенству 1958. и 1962. године. Године 1962, када се Пеле повредио, Гаринча је водио Бразил до победе на Светском првенству са доминантним учинком током целог турнира. Такође је постао први играч који је освојио Златну лопту (играч турнира), Златну копачку (водећи стрелац) и Светско првенство на истом турниру. Такође је био именован за Ол-стар тимове Светског купа на Светском првенству 1958. и Светском првенству 1962. године. Године 1994, именован је у Свевременски тим ФИФА Светског првенства. Бразил никада није изгубио меч док су играли обоје, Гаринча и Пеле.[6] Године 1999, освојио је седмо место у гласању великог жирија ФИФА за играча века.[7] Он је члан је Светског тима 20. века и примљен је у Бразилску фудбалску дворану славних.[8] Због огромне популарности у Бразилу звали су га и Alegria do Povo (Народна радост) и Anjo de Pernas Tortas (Анђео са повијеним ногама).[9]
На клупском нивоу, Гаринча је већину своје професионалне каријере играо за бразилски тим Ботафого. На стадиону Маракана, просторија домаћег тима је позната као „Гаринча“.[10] У главном граду Бразилија, Национални стадион Мане Гаринча носи његово име. Он је заслужан за инспирацију за прве напеве оле из борбе с биковима који су кориштени на фудбалским теренима.[11]
Биографија
уредиГаринча је рођен у граду Маже, у држави Рио де Жанеиру (Бразил), 1933. године. Рођен је са лијевом ногом савијеном према унутра и десном ногом која је била 6 центиметара краћа и савијена према ван.[12][13] Ипак то га није спријечило да постане један од најбољих фудбалера свих времена, најпознатији је због своје експлозивности и чудесних дриблинга. Многи стручњаци кажу да је био најталентованији фудбалер који је дошао из Бразила, прелазећи чак талент који је имао Пеле.
Његов отац је био алкохоличар, обилно је пио кашасу, што је проблем који је Гаринча наследио.[9] Овај дечак безбрижног држања, био је мањи од друге деце његових година, а његова сестра Роза је приметила да је мали као птичица и почела га је звати Гаринча, североисточни назив за царића, малу смеђу птицу.[14] Име се задржало и са четири године је био познат као Гаринча својој породици и пријатељима.[14] Гаринча је такође био познат као Мане (скраћено од Мануел) од стране својих пријатеља.[15]
Гаринча је био познат међу фудбалским скаутима, али није стигао у професионални фудбал све до својих касних тинејџерских година; није био заинтересован за професионалну каријеру упркос свом огромном таленту.[16]
Клупска каријера
уредиГодине 1953. потписује за клуб Ботафого из Рио де Жанеира.[17] Прву утакмицу је одиграо 19. јула 1953. У тој утакмици постигао је три гола у победи 6-3 против фудбалског клуба Bonsucesso. За Ботафого је одиграо 581 утакмицу и постигао 232 гола. Играо је још и за Коринтианс (1966), Португесу (1967), Фламенго (1968-69), Оларију (1971-72) - сви из Бразила и Атлетико јуниор (1968)- iz Колумбије. Последњи наступ као играч имао је на Божић 1982. године.
Забављач познат по својим вештинама дриблинга у борби против противничких играча, Гаринча је инспирисао прве напеве оле у борби с биковима који ће се користити на фудбалским теренима; током клупске утакмице за Ботафого 1958. дао је лекцију фудбала дефанзивцу Ривер Плејта Вајру, непрестано jе задиркивао, финтирао и пролазио поред њега уз oлеје из публике, а када је „заборавио” лопту и одјурио са Вајром који је трчао за њим, скандирање олеја се претворило у смех.[11] Гаринчина професионална каријера фудбалера трајала је до 1972. године, када је играо за Оларију, али је повремено играо егзибиционе мечеве до 1982. године.[18]
Репрезентативна каријера
уредиОдиграо је 60 утакмица за Бразил од 1955. до 1966, играо је за Бразил на Светским првенствима 1958, 1962. и 1966. године. Играјући за репрезентацију Бразила изгубио је само једну утакмицу (3-1 пораз од Мађарске) на Светском првенству 1966. То му је била задња утакмица за Бразил. Занимљиво је да Бразил никад није изгубио утакмицу у којој су он и Пеле заједно играли.
Гаринча је умро као заборављени херој 1983. у 49 години живота од зависности о алкохолу након неколико порезних и брачних проблема.
Статистика каријере
уредиКлупска
уредиСезона | Клуб | Лига | Лига | Куп | Континентални | Други | Укупно | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Игара | Голова | Игара | Голова | Игара | Голова | Игара | Голова | Игара | Голова | |||
1953 | Ботафого | ЛК | 26 | 20 | – | – | – | – | 0 | 0 | 26 | 20 |
1954 | ЛК | 27 | 8 | – | – | – | – | 9 | 1 | 36 | 9 | |
1955 | ЛК | 19 | 3 | – | – | – | – | 9 | 2 | 28 | 5 | |
1956 | ЛК | 20 | 5 | – | – | – | – | 0 | 0 | 20 | 5 | |
1957 | ЛК | 21 | 6 | – | – | – | – | 9 | 2 | 30 | 8 | |
1958 | ЛК | 26 | 9 | – | – | – | – | 9 | 1 | 35 | 10 | |
1959 | ЛК | 24 | 9 | – | – | – | – | 5 | 3 | 29 | 12 | |
1960 | ЛК | 21 | 9 | – | – | – | – | 9 | 1 | 30 | 10 | |
1961 | ЛК | 21 | 6 | – | – | – | – | 11 | 2 | 32 | 8 | |
1962 | ЛК / TB | 20 / 5 | 8 / 0 | – | – | – | – | 7 | 2 | 32 | 10 | |
1963 | ЛК | 3 | 1 | – | – | 2 | 0 | 1 | 0 | 7 | 1 | |
1964 | ЛК | 4 | 0 | – | – | – | – | 7 | 3 | 11 | 3 | |
1965 | ЛК | 1 | 0 | – | – | – | – | 7 | 0 | 8 | 0 | |
Ботафого укупно | 238 | 84 | – | – | 2 | 0 | 83 | 17 | 323 | 101 | ||
1966 | Коринтијанс | КП | 4 | 0 | – | – | – | – | 6 | 1 | 10 | 1 |
1968 | Атлетико Хуниор | КП | 1 | 0 | – | – | – | – | – | – | 1 | 0 |
1968 | Фламенго | РБ | 1 | 0 | – | – | – | – | – | – | 1 | 0 |
1969 | КК | 4 | 0 | – | – | – | – | – | – | 4 | 0 | |
1972 | Оларија | КК | 6 | 0 | – | – | – | – | – | – | 6 | 0 |
Укупно у каријери | 254 | 84 | – | – | 2 | 0 | 89 | 18 | 345 | 102 |
Репрезентативна
уредиБразил[19] | ||
---|---|---|
Година | Игара | Голова |
1955 | 1 | 0 |
1956 | 0 | 0 |
1957 | 6 | 0 |
1958 | 5 | 0 |
1959 | 4 | 0 |
1960 | 5 | 2 |
1961 | 4 | 1 |
1962 | 12 | 6 |
1963 | 0 | 0 |
1964 | 0 | 0 |
1965 | 6 | 0 |
1966 | 7 | 3 |
Укупно | 50 | 12 |
Трофеји
уредиКлупски
уреди- O'Higgins Cup: 1955, 1959, 1961
- Rio de Janeiro State League: 1957, 1961, 1962
- Светско првенство: 1958, 1962
- Oswaldo Cruz Cup: 1958, 1961, 1962
- Roca Cup: 1960
- Tournament Rio - São Paulo: 1962, 1964, 1966
- Mexico City's Tournament: 1962
- Paris Tournament: 1963
Индивидуални
уредиРеференце
уреди- ^ Assaf, Roberto; Martins, Clóvis (1997). Campeonato carioca: 96 anos de história, 1902-1997 (на језику: Portuguese). Irradiação Cultural.
- ^ Unzelte, Celso (2005). Almanaque do Timão (на језику: Portuguese). Ed. Abril.
- ^ „Bad boy Garrincha remembered”. Reuters article on rediff.com. Приступљено 28. 10. 2005.
- ^ „International Football Hall of Fame – Garrincha”. Ifhof.com. 28. 10. 1933. Приступљено 20. 1. 2010.
- ^ „Top 10 Football Players of All Time - Garrincha”. sportskeeda. Приступљено 17. 4. 2019.
- ^ „"Remembering the genius of Garrincha"”. Приступљено 8. 12. 2013.[мртва веза]. BBC.
- ^ „FIFA Player of the Century” (PDF). touri.com. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 4. 2012. г. Приступљено 30. 11. 2010.
- ^ „World All-Time Teams”. Приступљено 9. 5. 2014. . Rsssf.com.
- ^ а б Stevenson, Jonathan (20. 1. 2008). „Remembering the genius of Garrincha”. BBC. Приступљено 21. 1. 2008.
- ^ „"Garrincha, the never forgotten genius of Brazilian football"”. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г.. World Soccer.
- ^ а б Ruy Castro (2013). "Garrincha: The Triumph and Tragedy of Brazil's Forgotten Footballing Hero" pp. 89. Random House
- ^ „Foul Play: Seven Deadly Sins of Football - Garrincha has a ball”. The Guardian. 21. 5. 2009. Приступљено 7. 10. 2019.
- ^ „The disabled footballing icon who won two World Cups”. Scope. Архивирано из оригинала 01. 12. 2020. г. Приступљено 7. 10. 2019.
- ^ а б Ruy Castro. P. 19
- ^ Fish, Robert L. (1977). My Life and The Beautiful Game: The Autobiography of Pelé. Doubleday & Company, Inc. стр. 4. ISBN 0-385-12185-7.
- ^ Bellos, Alex (2002). Futebol: The Brazilian Way of Life . Bloomsbury. ISBN 0-7475-6179-6.
- ^ „Botafogo de Futebol e Regatas official web site – Garrincha bio”. Botafogonocoracao.com.br. 18. 10. 1933. Архивирано из оригинала 21. 6. 2008. г. Приступљено 20. 1. 2010.
- ^ „Playing notes”. Solar article. Архивирано из оригинала 28. 4. 2006. г. Приступљено 10. 5. 2006.
- ^ "Manoel Francisco dos Santos "Garrincha" - International Appearances and Goals". Rsssf.com
Литература
уреди- Castro, Ruy (2005). Garrincha – The triumph and tragedy of Brazil's forgotten footballing hero. Yellow Jersey Press, London. ISBN 978-0-224-06433-0. Original in Portuguese: Estrela Solitária (Lonely Star), 1995
- Bellos, Alex (2002). Futebol: The Brazilian Way of Life. Bloomsbury. ISBN 978-0-7475-6179-8.
- Antezana, Luis H. (1998). Un pajarillo llamado "Mané". Plural Editores. ISBN 978-84-89891-29-6.
Спољашње везе
уреди- „Кратка биографија и слике”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2006. г.
- „Гаринча на FIFA World Cup сајту”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2006. г.
- Кућа славних
- „Биографија на The Hindu Online”. Архивирано из оригинала 12. 03. 2007. г.
- „Garrincha : The Triumph & Tragedy of Brazil's Forgotten Footballing Hero”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2006. г. Критика на биографију Ruy Castro-а
- Биографија на ABC Sport
- Sambafoot
- Ботафого