Мануел Франсиско дос Сантос (порт. Manuel Francisco dos Santos; 28. октобар 193320. јануар 1983), прозван Гаринча (порт. Garrincha; птичица),[3] је био бразилски фудбалер, десно крило и нападач који је помогао Бразилу да освоји наслов првака свијета 1958. и 1962. Многи га сматрају највећим дриблером свих времена.[4] Гаринча је такође широко прихваћен као легендарна фигура у спорту.[5]

Гаринча
MFdSantos-Garrincha.jpg
Гаринча
Лични подаци
Пуно име Мануел Франсиско дос Сантос
Рођење (1933-10-28)28. октобар 1933.
Пау Гранде, Бразил
Смрт 20. јануар 1983.(1983-01-20) (49 год.)
Рио де Жанеиро, Бразил
Позиција напад
Јуниорска каријера
1948–1952 Пау Гранде
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1953–1965
1966
1967
1968
1968–1969
1972
Ботафого[1]
Коринтијанс[2]
Португеса кариока
Атлетико јуниор
Фламенго
Оларија
581
10
0
1
15
10
232
2
0
0
4
1
Репрезентативна каријера
1955–1966 Бразил Бразил 50 12

Гаринча је играо виталну улогу у победама Бразила на Светском првенству 1958. и 1962. године. Године 1962, када се Пеле повредио, Гаринча је водио Бразил до победе на Светском првенству са доминантним учинком током целог турнира. Такође је постао први играч који је освојио Златну лопту (играч турнира), Златну копачку (водећи стрелац) и Светско првенство на истом турниру. Такође је био именован за Ол-стар тимове Светског купа на Светском првенству 1958. и Светском првенству 1962. године. Године 1994, именован је у Свевременски тим ФИФА Светског првенства. Бразил никада није изгубио меч док су играли обоје, Гаринча и Пеле.[6] Године 1999, освојио је седмо место у гласању великог жирија ФИФА за играча века.[7] Он је члан је Светског тима 20. века и примљен је у Бразилску фудбалску дворану славних.[8] Због огромне популарности у Бразилу звали су га и Alegria do Povo (Народна радост) и Anjo de Pernas Tortas (Анђео са повијеним ногама).[9]

На клупском нивоу, Гаринча је већину своје професионалне каријере играо за бразилски тим Ботафого. На стадиону Маракана, просторија домаћег тима је позната као „Гаринча“.[10] У главном граду Бразилија, Национални стадион Мане Гаринча носи његово име. Он је заслужан за инспирацију за прве напеве оле из борбе с биковима који су кориштени на фудбалским теренима.[11]

БиографијаУреди

Гаринча је рођен у граду Маже, у држави Рио де Жанеиру (Бразил), 1933. године. Рођен је са лијевом ногом савијеном према унутра и десном ногом која је била 6 центиметара краћа и савијена према ван.[12][13] Ипак то га није спријечило да постане један од најбољих фудбалера свих времена, најпознатији је због своје експлозивности и чудесних дриблинга. Многи стручњаци кажу да је био најталентованији фудбалер који је дошао из Бразила, прелазећи чак талент који је имао Пеле.

Његов отац је био алкохоличар, обилно је пио кашасу, што је проблем који је Гаринча наследио.[9] Овај дечак безбрижног држања, био је мањи од друге деце његових година, а његова сестра Роза је приметила да је мали као птичица и почела га је звати Гаринча, североисточни назив за царића, малу смеђу птицу.[14] Име се задржало и са четири године је био познат као Гаринча својој породици и пријатељима.[14] Гаринча је такође био познат као Мане (скраћено од Мануел) од стране својих пријатеља.[15]

Гаринча је био познат међу фудбалским скаутима, али није стигао у професионални фудбал све до својих касних тинејџерских година; није био заинтересован за професионалну каријеру упркос свом огромном таленту.[16]

КаријераУреди

КлубовиУреди

Године 1953. потписује за клуб Ботафого из Рио де Жанеира.[17] Прву утакмицу је одиграо 19. јула 1953. У тој утакмици постигао је три гола у победи 6-3 против фудбалског клуба Bonsucesso. За Ботафого је одиграо 581 утакмицу и постигао 232 гола. Играо је још и за Коринтианс (1966), Португесу (1967), Фламенго (1968-69), Оларију (1971-72) - сви из Бразила и Атлетико јуниор (1968)- iz Колумбије. Последњи наступ као играч имао је на Божић 1982. године.

Забављач познат по својим вештинама дриблинга у борби против противничких играча, Гаринча је инспирисао прве напеве оле у борби с биковима који ће се користити на фудбалским теренима; током клупске утакмице за Ботафого 1958. дао је лекцију фудбала дефанзивцу Ривер Плејта Вајру, непрестано jе задиркивао, финтирао и пролазио поред њега уз oлеје из публике, а када је „заборавио” лопту и одјурио са Вајром који је трчао за њим, скандирање олеја се претворило у смех.[11] Гаринчина професионална каријера фудбалера трајала је до 1972. године, када је играо за Оларију, али је повремено играо егзибиционе мечеве до 1982. године.[18]

РепрезентацијаУреди

Одиграо је 60 утакмица за Бразил од 1955. до 1966, играо је за Бразил на Светским првенствима 1958, 1962. и 1966. године. Играјући за репрезентацију Бразила изгубио је само једну утакмицу (3-1 пораз од Мађарске) на Светском првенству 1966. То му је била задња утакмица за Бразил. Занимљиво је да Бразил никад није изгубио утакмицу у којој су он и Пеле заједно играли.

Гаринча је умро као заборављени херој 1983. у 49 години живота од зависности о алкохолу након неколико порезних и брачних проблема.

Статистике каријереУреди

КлубУреди

Сезона Клуб Лига Лига Куп Континентални Други Укупно
Игара Голова Игара Голова Игара Голова Игара Голова Игара Голова
1953 Ботафого ЛК 26 20 0 0 26 20
1954 ЛК 27 8 9 1 36 9
1955 ЛК 19 3 9 2 28 5
1956 ЛК 20 5 0 0 20 5
1957 ЛК 21 6 9 2 30 8
1958 ЛК 26 9 9 1 35 10
1959 ЛК 24 9 5 3 29 12
1960 ЛК 21 9 9 1 30 10
1961 ЛК 21 6 11 2 32 8
1962 ЛК / TB 20 / 5 8 / 0 7 2 32 10
1963 ЛК 3 1 2 0 1 0 7 1
1964 ЛК 4 0 7 3 11 3
1965 ЛК 1 0 7 0 8 0
Ботафого укупно 238 84 2 0 83 17 323 101
1966 Коринтијанс КП 4 0 6 1 10 1
1968 Атлетико Хуниор КП 1 0 1 0
1968 Фламенго РБ 1 0 1 0
1969 КК 4 0 4 0
1972 Оларија КК 6 0 6 0
Укупно у каријери 254 84 2 0 89 18 345 102

ИнтернационалноУреди

Фудбалска репрезентација Бразила[19]
Година Игара Голова
1955 1 0
1956 0 0
1957 6 0
1958 5 0
1959 4 0
1960 5 2
1961 4 1
1962 12 6
1963 0 0
1964 0 0
1965 6 0
1966 7 3
Укупно 50 12

Титуле и наградеУреди

Клупске титуле:

Награде:

  • Најбољи стријелац Свјетског првенства: 1962
  • Најбољи играч Свјетског првенства: 1962

РеференцеУреди

  1. ^ Assaf, Roberto; Martins, Clóvis (1997). Campeonato carioca: 96 anos de história, 1902-1997 (на језику: Portuguese). Irradiação Cultural. 
  2. ^ Unzelte, Celso (2005). Almanaque do Timão (на језику: Portuguese). Ed. Abril. 
  3. ^ „Bad boy Garrincha remembered”. Reuters article on rediff.com. Приступљено 28. 10. 2005. 
  4. ^ „International Football Hall of Fame – Garrincha”. Ifhof.com. 28. 10. 1933. Приступљено 20. 1. 2010. 
  5. ^ „Top 10 Football Players of All Time - Garrincha”. sportskeeda. Приступљено 17. 4. 2019. 
  6. ^ "Remembering the genius of Garrincha". BBC. Retrieved 8 December 2013
  7. ^ „FIFA Player of the Century” (PDF). touri.com. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 26. 4. 2012. Приступљено 30. 11. 2010. 
  8. ^ World All-Time Teams. Rsssf.com. Retrieved 9 May 2014
  9. ^ а б Stevenson, Jonathan (20. 1. 2008). „Remembering the genius of Garrincha”. BBC. Приступљено 21. 1. 2008. 
  10. ^ "Garrincha, the never forgotten genius of Brazilian football" Архивирано 29 новембар 2014 на сајту Wayback Machine. World Soccer.
  11. ^ а б Ruy Castro (2013). "Garrincha: The Triumph and Tragedy of Brazil's Forgotten Footballing Hero" p.89. Random House
  12. ^ „Foul Play: Seven Deadly Sins of Football - Garrincha has a ball”. The Guardian. 21. 5. 2009. Приступљено 7. 10. 2019. 
  13. ^ „The disabled footballing icon who won two World Cups”. Scope. Приступљено 7. 10. 2019. 
  14. ^ а б Ruy Castro. P. 19
  15. ^ Fish, Robert L. (1977). My Life and The Beautiful Game: The Autobiography of Pelé. Doubleday & Company, Inc. стр. 4. ISBN 0-385-12185-7. 
  16. ^ Bellos, Alex (2002). Futebol: The Brazilian Way of Life . Bloomsbury. ISBN 0-7475-6179-6. 
  17. ^ „Botafogo de Futebol e Regatas official web site – Garrincha bio”. Botafogonocoracao.com.br. 18. 10. 1933. Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2008. Приступљено 20. 1. 2010. 
  18. ^ „Playing notes”. Solar article. Архивирано из оригинала на датум 28. 4. 2006. Приступљено 10. 5. 2006. 
  19. ^ "Manoel Francisco dos Santos "Garrincha" - International Appearances and Goals". Rsssf.com

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди