Отворите главни мени

Георгије (Ђорђе) Магарашевић (Адашевци, 10. септембар 1793Нови Сад, 6. јануар 1830) је био професор, књижевник, оснивач Сербског Летописа у Будиму.

Георгије Магарашевић
Georgije Magarašević.jpg
Георгије Магарашевић
Датум рођења(1793-09-10)10. септембар 1793.
Место рођењаАдашевци
  Хабзбуршка монархија
Датум смрти6. јануар 1830.(1830-01-06) (36 год.)
Место смртиНови Сад
  Аустријско царство

БиографијаУреди

Основну школу је завршио у Адашевцима, гимназију у Сремским Карловцима а филозофију у Пешти. Након тог је учио богословију у Сремским Карловцима и ту је 1813. године постао привремени професор на гимназији а 1817. године је прешао у Нови Сад. У новосадској гимназији је предавао до смрти, предмет „красноречје”.

Магарашевић је био књижевник који се није бавио белетристиком и имао је смисао да забележи све што је имало значаја за историју Срба и има карактер културно-историјског документа. Превео је и комплетирао књиге: „Нове историјоческе памјатодостојности живота Наполеона Бонапарте“ (1822), „Историја најважнии политични Европејски прикљученија отвијенскога мира“ (1823). 1831. године, после његове смрти, издала је Матица српска његову „Кратку всемирну историју“ и др. Но његова је највеће заслуга што је 1825. године у Будиму покренуо Сербску Летопис. Већ крајем 1825. године су настале тешкоће са штампањем, а да би се Летопис одржао основана је Матица српска 4. фебруара 1826. Тако је Магарашевић својим Летописом изазвао оснивање Матице српске.

Магарашевић је био ретко жива духа и хумани човек, чак и по погледу на језик и тако је бранио и препоручивао народни језик, као услов за улазак Срба у заједницу просвећених народа.

 
Дух списанија Доситејеви (1830)

Био је ожењен Катарином, са којом није имао деце. Умро је о Богојављењу 1830. године у Новом Саду.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ "Србски летопис", Будим 1830. године

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди