Гинецеј
У старој Грчкој гинецеј (грч. γυναικεῖον, од старогрчког γυναικεία: део куће резервисан за жене; буквално „жена или која припада жени, женског рода“)[1] је била зграда или део куће резервисан за углавном жене, женски конак. Слични пандани постоје у културама јужне Азије и исламског света. Гинецеј је пандан андрону или мушким просторијама.
Удата жена из домаћинства често би се придружила неудатим женама и робињама током ноћи, када није била са супругом. Жене су већину дана проводиле у овом делу куће. Ове просторије су биле удаљеније од оних резервисаних за мушкарце и биле су удаљене од улица и јавних површина куће. Када су гости домаћинства били анимирани, жене нису биле присутне, већ су остајале у овом забаченом делу куће.[2]
Археолошки и текстуални докази уреди
Разбоји и пресе за маслине који се налазе унутар стамбених зона ископавања додатно сугеришу економску улогу жене у кући.[3] Текстуални докази доказују производњу текстила и то да су мушкарци играли у трговини таквим производима, док су жене и њихови робови стварали производе којима се тргује и продају. Ксенофонтови списи изражавају Сократову перцепцију улоге аристократских жена као улоге ткања и управљања робовима у домаћинству, док мушкарци који имају држављанство могу слободно да се крећу у јавној сфери.[2] Друге друштвене норме које се налазе у популаризованој литератури укључују идеју да је белина коже жена доказала њихов статус.[4] Робови и проститутке су имале приступ областима јавне и приватне сфере и често су радиле на отвореном.
Сегрегација полова унутар домаћинства показала се веома важном за одржавање домаћинства које је било економски темељ града-државе, кроз његову производњу тржишних добара. Култура надзора је изгледа била евидентна кроз промене облика домаћинства, до радијалног облика који је омогућавао боље посматрање, и коришћење симпозијума у андрону.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ γυναικεία. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
- ^ а б Blundell, Sue (1995). Women in Ancient Greece. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
- ^ Ault, Bradley A. (2007). „Oikos and Oikonomia: Greek houses, households, and the domestic economy”. British School at Athens Studies. 15: 259—265.
- ^ Pomeroy, Sarah B. (1975). Goddesses, Whores, Wives, And Slaves: Women in Classical Antiquity. New York, USA: Schocken Books.
- ^ Nevett, Lisa C. (2010). Domestic Space in Classical Antiquity. New York, USA: Cambridge University Press.
