Независно друштво новинара Војводине
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) је друштво професионалних новинара, са седиштем у Новом Саду. Представља најстарије независно удружење новинара на простору бивше Југославије, које је 1990. настало као израз револта против медијске политике Слободана Милошевића.[1]
| Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) | |
|---|---|
 | |
| Датум оснивања | 17. јануар 1990. |
| Метод деловања | Удружење грађана |
| Локација |  Војводина |
| Седиште | Нови Сад |
| Подручје деловања |  Србија |
| Председник | Слађана Глушчевић |
| Веб-сајт | ndnv.org |
Чланови друштва су новинари запослени у дневним и локалним новинама, стручним часописима, радио-станицама, телевизији. На сајту удружења се износи да НДНВ има за циљ неговање слободног објективног и професионалног новинарства, залагање за права и интересе новинара, као и залагање за вредности грађанског друштва.[2]
НДНВ је од оснивања био проглашаван "продуженом руком страних сила" на основу чињенице да је више од 80% њихових активности претходних двадесет година финансирано од стране контроверзних међународних невладиних организација попут Рокфелер Фондације, Националног фонда за демократију, IREX-а, као и директно од стране амбасада Сједињених Америчких Држава и Аустралије.[3][4][5] Због такве политике су били на мети напада појединих медија и организација.[6]
Историја
уредиНДНВ је невладина организација новинара основана 17. јануара 1990. године у Новом Саду, као прва организација те врсте у СФР Југославији. Оснивачка скупштина је одржана у сали Српског народног позоришта, а новоформираној организацији је том приликом приступило 270 новинара из готово свих војвођанских медија.
Када су започели ратови у СФРЈ, медији су престали истинито извештавати, па су новинари (чланови) НДНВ свакодневно из својих просторија (Ул. Змај Јовина) Новосађанима, уз помоћ разгласа, читали вести које нису смеле бити објављене у медијима. Акција се звала "Прозор", а често се дешавало да се испод прозора НДНВ-а окупи и по неколико хиљада грађана. Био је то истовремено и колективни протест против рата и неистинитог информисања.
Након пада режима 2000. године, НДНВ се дезинтензивирао, али је неколико чланова 2004. године покренуо ревитализацију Друштва. Од тада, НДНВ броји више од 500 чланова, а покретач је и иницијативе "Грађанска Војводина".[7] Оптуживани су да политички и селективно прате и јавно објављују, попут недостатка реакције на коментаре хрватског председника Зорана Милановића који је Србе назвао "барбарима" и изостанка реакције на говор социлога Јање Беч Нојман на јавном скупу „Шетња за Војводину”,[8] а да је са друге стране тадашњи председник удружења Недим Сејдиновић политичке и медијске неистомишљенике вређао и називао колеге погрдним именима[9] након откривања података о финансирању рада удружења од стране политичких организација и фондација из иностранства.[10]
Председници
уреди| # | Фотографија | Име (Рођен-преминуо) |
Мандат | Напомена | ||
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Миодраг Миле Исаков (1950–) |
1990 | 1998 | - | ||
| 2 | Димитрије Боаров (1946–) |
1998 | 2002 | - | ||
| 3 | Петар Петровић (1949–) |
2002 | 2006 | - | ||
| 4 | Динко Грухоњић (1970–) |
2006 | 2014 | - | ||
| 5 | Недим Сејдиновић (1972–) |
2014 | 2019 | - | ||
| 6 | Норберт Шинковић (1985–) |
2019 | 2022 | - | ||
| 7 | Слађана Глушчевић |
2022 | Мандат у току | - | ||
Доприноси
уредиОд 1992. године НДНВ је почео објаљивати Војвођански грађански лист Независни, који је то целокупног свог излажења (престао излазити 2002. године) имао изразито грађанску, антинационалистичку и антиратну оријентацију. Данас, НДНВ уређује информативни портал Аутономија инфо, а 2006. године у просторијама НДНВ-а је отворен Медија центар Војводине.[2] Под окриљем НДНВ-а делује и Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE) који представља истраживачки центар НДНВ-а.
НДНВ сваке године додељује Годишњу награду НДНВ-а новинарима за новинарски допринос демократизацији друштва и промоцију вредности грађанске Војводине.
Награде
уредиУдружење је добитник годишње награде војвођанског омбудсмана за развој људских права на територији покрајине за 2008. годину.[11]
Годишња награда НДНВ
уредиГодишња награда НДНВ је признање које Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) уручује најбољим новинарима на подручју Србије. Додељује новинарима који су се током те године исказали у новинарској храбрости ризикујући властити и интегритет новинарске струке, а све у циљу расветљавања већ непознатих политичких и друштвених процеса.[12] Награда је успостављена на 20. годишњици постојања НДНВ-а, 16. јануара 2010. године, када је установљена и Награда НДНВ-а за целокупан новинарски допринос демократизацији друштва и промоцију вредности грађанске Војводине. Том приликом награда је уручена Жужани Серенчеш, новинарки Радија Слободна Европа.[12]
Лауреати
уреди- Бранка Драговић Савић (2010)
- Мирко Ђорђевић (2011)
- Наташа Крстин (2012)
- Норберт Шинковић (2012)
- Дашко Милиновић (2013)
- Младен Урдаревић (2013)
- Миодраг Совиљ (2013)
- Игор Михаљевић (2013)
- Александар Рељић (2014)
- Теофил Панчић (2015)
- Божо Иштван (2016)[2]
- Маја Леђенац (2019)[13]
- Борис Дежуловић и Стефан Јањић (2020)[14]
- Ана Лалић (2021)[15]
- Денис Колунџија (2022)[16]
- Ксенија Павков (2023)[17]
- Фондација Славко Ћурувија (2024)[18]
Референце
уреди- ^ „Маја Леђенац новинарка године НДНВ-а, награде за Бориса Варгу и Младена Саватовића”. autonomija.info. 7. 11. 2013. Архивирано из оригинала 26. 01. 2019. г. Приступљено 17. 8. 2015.
- ^ а б в - ndnv.org Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2016) -О нама
- ^ „Донатори НДНВ”. ndnv.org. Приступљено 03. 02. 2022.
- ^ Попадић, Јелена (08. 02. 2016). „Političko delovanje pod plaštom borbe za demokratiju”. Политика. Политика. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ Попадић, Јелена (10. 01. 2016). „Наклоњеност према Косову и Црној Гори”. Политика. Приступљено 03. 02. 2022.
- ^ „NDNV: Protiv nas se vodi šovinistička hajka”. РТВ. 19. februar 2013. Приступљено 03. 02. 2022.
- ^ - ndnv.org Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2016) -О нама: Историјат
- ^ „Слобода ћутања”. Политика. 21. 10. 2015.
- ^ Сејдиновић, Недим (15. 01. 2016). „Реаговања на „Путеве америчког новца у Србији””. Политика. ... новинарка "срља попут гуске у магли"...
- ^ Попадић, Јелена (16. 01. 2016). „Na vaše uvrede mogu da odgovorim samo brojkama”. Политика. Приступљено 03. 02. 2022.
- ^ „НДНВ-у награда омбудсмана”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015.
- ^ а б „Годишња награда на сајту НДНВ”. ndnv.org. 7. 11. 2013. Приступљено 17. 8. 2015.
- ^ Aleksić, Napisao/la Slobodan Ćosa (2019-01-26). „NDNV obeležilo 29. rođendan: Maji Leđenac godišnja nagrada”. Far (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02.
- ^ „Boris Dežulović i Stefan Janjić dobitnici nagrada na 30. rođendanu NDNV-a”. NDNV (на језику: енглески). 2020-02-01. Приступљено 2024-12-02.
- ^ Mitrovic, Vojin (2021-04-01). „Ana Lalić novinarka godine NDNV-a, Draganu Bursaću nagrada za regionalnog autora”. Cenzolovka (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02.
- ^ www.antenam.net (2022-02-25). „Denis Kolundžija dobitnik godišnje nagrade NDNV-a”. Antena M (на језику: српски). Приступљено 2024-12-02.
- ^ „Kseniji Pavkov godišnja nagrada NDNV-a - Vesti iz Sombora - SOinfo.org - Sombor 24/7”. www.soinfo.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02.
- ^ „Fondaciji ’Slavko Ćuruvija’ Godišnja nagrada NDNV-a”. NDNV (на језику: енглески). 2024-02-20. Приступљено 2024-12-02.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт Удружења НДН Војводине
- UNESCO (језик: енглески)