Горан Баре

хрватски рок музичар

Горан Баре (рођен 16. августа 1965) хрватски је музичар, познат као оснивач и водећи вокал винковачке рок групе Мајке.[2]

Горан Баре
Лични подаци
Друга именаХали Гали Халид
Датум рођења( 1965-08-16)16. август 1965.(59 год.)
Место рођењаВинковци, СР Хрватска, СФРЈ
Занимањемузичар
Породица
Деца1[1]
Музички рад
Активни период1980—данас
Жанррок
Остало
Повезани чланциМајке

Биографија

уреди

Младост

уреди

Горан Баре рођен је 16. августа 1965. године у Винковцима као син школске чистачице и пружног радника.[3] Одрастао је у сиромаштву, а од малих ногу знао је да ће постати музичар. Своју прву музичку групу „Дуо дебили” основао је са 14 година са својим пријатељем Марином Покровцем, а први концерт одржао је у винковачком Дому омладине где је присуствовало око 1000 људи. Тадашњи бубњар Вања Тјулум и анархиста рече Горану-изазивајмо нереде било кад и било гдје.[4]

Мајке

уреди

Са најбољим пријатељима Марином Покровцем, Недјељком Ивковићем Килмистером, Жељком Микулићем Корозијом и Гораном Дујмићем 1984. године оснива групу Мајке. У том периоду почиње да користи хероин. Наступе групе на неко време прекинула је трагична смрт Марина Покровца. Свој први албум Разум и безумље објавили су 1990. године, који је проглашен албумом године. У том периоду Баре објављује самостални ЕП „Во-здра” под псеудонимом Хали Гали Халид, а албум је била мешавина гаражног рока, психоделије и народне музике. Његове песме нашле су се у филму Срђана Драгојевића Ми нисмо анђели, што му је донело велику популарност. Након објављивања овог ЕП-а, Баре се први пут покушао излечити од зависности.[5]

Баре ствара нову групу Мајке са Жељком Микулићем Корозијом, те 1993. године снимају свој други албум Раздор. Свој трећи албум Милост снимају 1994. године, затим Вријеме је да се крене 1994. године, Живот уживо 1997. године и Пут до срца сунца 1998. године. Након што се 1999. ослободио зависности од хероина, распушта Мајке и почиње самосталну каријеру са пратећом групом Плаћеници. Након неколико година паузе, заједно са Недјељком Ивковићем, Зораном Чалићем, Круном Домаћиновићем и Аленом Тибљашем почиње да свира широм Хрватске, а 2008. године објављују албум Unplugged. Свој најуспешнији албум Тешке боје објављују 2011. године, а албум постаје најбољи рок албум у Хрватској. Номиновани су за награду Порин 2012. године у 11 категорија, а освојили су шест награда.[6] Албум Нуспојаве објављују 2018. године.[7]

Баре и плаћеници

уреди

Снимање самосталног албума Изгубљен и нађен започиње 2000. године, а 2001. године албум је награђен Порином за рок албум године. Након тога је имао турнеју са пратећом групом Плаћеници до краја 2002. године, а затим снима свој други самостални албум 7.

Приватни живот

уреди

Са дугогодишњом девојком Мирјаном 1993. године ступа у брак. Добио је сина Мирана 1994. године, а у исто време Горан почиње лечење од зависности по други пут. Супруга Мирјана, која је и сама била зависна од хероина, умире од предозирања 2. децембра 1995. године. Своју другу супругу Тамару упознаје 1997. године, а развели су се 2009. године.[8]

Дискографија

уреди

Мајке

уреди
  • Разум и безумље (Search & Enjoy, 1990)
  • Раздор (Кроација рекордс, 1993)
  • Милост (Хероина, 1994)
  • Вријеме је да се крене (Јабукатон, Фију Брију Рекордс, 1996)
  • Живот уживо (Јабукатон, 1997)
  • Пут до срца сунца (Јабукатон, 1998)
  • Тешке боје (Кроација рекордс, 2011)
  • У творници 9.3.2007. (Кроација рекордс, 2013)
  • Нуспојаве (Корација рекордс, 2018)

Баре и плаћеници

уреди
  • Изгубљен и нађен (Кроација рекордс, 2001)
  • 7 (Кроација рекордс, 2003)

Соло

уреди
  • Срце (Кроација рекордс, 2006)

Референце

уреди
  1. ^ „Goran Bare: 'Imam sina koji završava fakultet, a više je on imao problema sa mnom nego ja s njim'. tportal.hr. Приступљено 28. 04. 2019. 
  2. ^ „Vsak dan prvi - 24ur.com”. www.24ur.com. Приступљено 28. 04. 2019. 
  3. ^ „Zavidim ljudima koji vjeruju u Boga”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 28. 04. 2019. 
  4. ^ „Bare: Išao sam u vrtić prljav i bos te nisam slavio rođendane”. www.24sata.hr (на језику: хрватски). Приступљено 28. 04. 2019. 
  5. ^ „Hit "Hajde da se drogiramo" iz filma "Mi nismo anđeli" nosi priču mračniju nego što možete da zamislite”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 28. 04. 2019. 
  6. ^ „19. Porin – Goran Bare i Majke pobjednici u najviše kategorija | MIXER.HR”. mixer.hr. Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2019. 
  7. ^ „GORAN BARE U VELIKOJ ISPOVIJESTI ZA JUTARNJI 'Na Porinu srednji prst nisam pokazao Graši, nego Ibrici Jusiću, a otkrit ću vam i zašto!' - Jutarnji List”. www.jutarnji.hr. Приступљено 28. 04. 2019. 
  8. ^ D.K. „Goran Bare se razvodi i kreće u borbu za sina”. Tabloid.hr (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 28. 04. 2019. г. Приступљено 28. 04. 2019. 

Спољашње везе

уреди