Гороцвет (лат. Adonis vernalis), такође зечји мак, гороцват или госпина влас, је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића (лат. Ranunculaceae), која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Још једна је биљка из породице која је названа по лику из грчке митологије, лепом ловцу Адонис, док други део њеног латинског назива (лат. vernalis = пролећни) потиче од чињенице да цвета у пролеће, од марта до маја. Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978. године. Осим по лепоти, ова биљка је и драгоцена и по лековитости и користи се за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају – она је отровна.

Гороцвет
Adonis vernalis Przeslin.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Adonis vernalis
Синоними

Adonis apenina Jacq.

Adonis helleborus Crantz.


Опис биљкеУреди

Гороцвет је вишегодишња зељаста биљка са дебелим ризомом. Из ризома се развија 3-4 стабаоца, висине до 40 cm, са листовима који су перасто издељени на танке, линеарне режњеве. На врху стабла образује се веома крупан, 3-7 cm у пречнику, цвет чији су крунични листићи многобројни (увек их је више од 15) и светложути.

Хемијски састав дрогеУреди

Као дрога се користи надземни део биљке са цветом (Adonidis vernalis herba) који садржи:

Лековито дејствоУреди

Користи се код болести кардиоваскуларног система као кардиотоник и јак диуретик, а као седатив код неуровегетативних сметњи, несанице и епилепсије. У хомеопатији се употребљава за лечење хипертиреозе, реуме, запаљења плућа, ангине пекторис.

Упозорење: ову биљку због отровности не треба користити без стручног надзора!

ЛитератураУреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везеУреди

Црвена књига флоре Србије


Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије
услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.