Горње Гргуре је насеље у Србији у општини Блаце у Топличком округу. Село се некада звало Лежимир и кроз је њега је водио пут до Дубровника, а данашњи назив је носи по Гргуру Бранковићу. Некада је представљало важан пољопривредни, економски, културни и духовни центар топличког краја.[1]

Горње Гргуре
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округТоплички
ОпштинаБлаце
Становништво
 — 2011.327
Географске карактеристике
Координате43° 14′ 03″ С; 21° 12′ 32″ И / 43.234166° С; 21.208833° И / 43.234166; 21.208833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина474 m
Горње Гргуре на карти Србије
Горње Гргуре
Горње Гргуре
Горње Гргуре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број027
Регистарска ознакаPK


Споменици културе

уреди

У једном шумарку у близини села налазе се остаци цркве Светог Пантелејмона. Недалеко од цркве налазило се и средњовековно утврђење, чији су бедеми донедавно били видљиви, због чега се може претпоставити да је црква припадала урбанистичком комплексу утврђења и да је настала или у византијско доба или у периоду српске средњовековне државе. Близу цркве се налази и једно заветно дрво, за које се верује да има божанске моћи, па га локално становништво поштује и чува од скрнављења. На месту старе цркве данас се могу видети делови зидова у висини од 1 метар.[2]

На сеоском гробљу у порти цркве Светог Јована, сахрањен је Коста Војиновић.[1] Споменик је подигнут 1937.[3]

Демографија

уреди

Према попису из 2002. било је 327 становника (према попису из 1991. било је 388 становника).У насељу Горње Гргуре живи 258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (44,8 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 113 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 869
1953. 884
1961. 741
1971. 636
1981. 516
1991. 388 382
2002. 327 331
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
272 83,18%
Мађари
  
1 0,30%
непознато
  
53 16,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Родољуб Глигоријевић & 15. 1. 2015.
  2. ^ Споменици културе у Србији.
  3. ^ "Политика", 21. окт. 1937
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди