Горње Црниљево

Горње Црниљево је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 416 становника.

Горње Црниљево
Crkva, Gornje Crniljevo 005.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ОпштинаОсечина
Становништво
 — 2011.Пад 416
Географске карактеристике
Координате44°25′30″ СГШ; 19°39′21″ ИГД / 44.4250° СГШ; 19.6558° ИГД / 44.4250; 19.6558Координате: 44°25′30″ СГШ; 19°39′21″ ИГД / 44.4250° СГШ; 19.6558° ИГД / 44.4250; 19.6558
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина290 м
Горње Црниљево на мапи Србије
Горње Црниљево
Горње Црниљево
Горње Црниљево на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Географски положајУреди

Горње Црниљево је смештено на северу општине Осечина. Граничи се са селима Миличиница, Сирдија селом Осечина и варошицом Доње Црниљево. Окружује га планина Влашић, чија је највећа надморска висина 474m. Највиши врх назива се Чот, а остали су Главица, Велики Белег, Мраморје. У Горњем Црниљеву извире река Тамнава, која протиче кроз Доње Црниљево и даље до Уба где се улива у Колубару.

Повезано је са Осечином и Ваљевом асфалтним путевима.

Природне одликеУреди

Земљиште је углавном брдско, са равницом око реке Тамнаве. Успевају житарице и то: пшеница, кукуруз, јечам, зоб; затим воће: малине, купине, шљиве те разне врсте печурки од којих су најпознатије медведаре, лисичарке, млечнице, рујнице. Узгајају се краве, овце, козе, живина. Од дивљачи могу се наћи зец, срне, лисице, као и повремено дивље свиње. Крај је врло богат шумом, у којој преовлађују буква и храст (цер). У селу постоји и више извора минералне, киселе воде, богате гвожђем. Прва анализа ове воде извршена је још 1846. године

Друштвене организацијеУреди

  • Основна четвороразредна школа, истурено одељење Браћа Недић Осечина
  • Дом Културе
  • ФК Миленко Павловић Пилот
  • Истоимено Ловачко удружење

ИсторијаУреди

На изворима минералне воде у римско време постојале бање, које су се називале киселе. Постојао је и латински пут, који је венцем Влашића водио за Цариград. По легенди, У Горњем Црниљеву се, у долини реке Тамнаве одиграла битка између српске и мађарске војске, око 1387. године. Српску војску је предводио чувени војвода Рађ, по ком је крупањски крај добио име Рађевина. Изгинули ратници су сахрањени у шумарку изнад реке где и данас постоје остаци њихових хумки. Такође, у то време, на је дном делу Влашића живот је изгубио, према легенди Радослав Облачић, који је погинуо приликом пада са коња враћајући се са крштења близанаца војводе Драгије, којима је био кум. Војвода Драгија је био, према легенди управник града Вагањ, касније погинуо на Косову. Свом куму Радославу подигао је велики бели стећак (Белег) на месту погибије, па се то брдо Влашића до данас зове Велики Белег. Не зна се тачно како је село добило име (као и истоимена варошица). Најприхваћенија теорија гласи да је село добило име због куге која је једно време харала овим крајем.

Становници села су били учесници Балканских и Првог и Другог светског рата. О томе сведоче спомен-плоче: у спомен-комплексу пилоту Миленку Павловићу (Борци Балканских и Првог светског рата) и код Киселе воде спомен-плоча изгинулим партизанима (за неке од њих постоји податак да су убијени у Јасеновцу). Један број становника је учествовао и у четничком покрету.

Било је и учесника ратова у Босни и Хрватској 1991-1995. и на Косову 1998-99.

У Горњем Црниљеву, урађен је спомен-комплекс који обухвата:

  • Спомен-чесму са плочама пилоту Павловићу и мајору Александру Стефановићу(погинулом 1991 код Товарника) као и војницима изгинулим у ратовима за ослобођење 1912-1918. На спомен-чесми се налази крило са авиона mig-29 пилота Павловића
  • Ловачки спомен-дом Миленко Павловић Пилот
  • Авион Типа Супер Галеб
  • Топ са Цера, могући учесник Церске битке

У оквиру комплекса се налазе и Црква Обновљења храма св. Георгија-Ђурђица, са парохијским домом као и игралиште ФК Миленко Павловић-Пилот.

Православље и духовностУреди

До 1991/92. Горње Црниљево није имало своју цркву, те се на Литургије и црквене обреде ишло у оближњу Миличиницу која је вековима била седиште парохије 2 села (што је и данас). Године 1991/92. почело се са градњом храма који је убрзо завршен а посвећен је Обновљењу храма Св. великомученика Георгија-Ђурђицу. Године 1998/99. изграђен је парохијски дом. Село нема свог пароха већ један исти опслужује и Горње Црниљево и Миличиницу. Тренутно, парох је Зоран Јаковљевић. Највише се славе: Ђурђевдан, Ђурђиц, Никољдан. славе се још и Св. Василије Велики, Св. Јован Милостиви, Св. мученик Мина-Мратиндан. Занимљиво је напоменути да је у једном тренутку готово читаво село било учлањено у СКЈ (КПЈ) али да су готово сва домаћинства непрекидно одржала Крсну Славу.

Знамените личностиУреди

  • Миленко Павловић (1959-1999), пилот-потпуковник, командант 204. ловачко-авијацијског пука, погинуо изнад Ваљева, 4. маја 1999.
  • Бранислав Иконић (1928), председник владе СР Србије (1982-1986)
  • Војислав Богосављевић (1922), Генерални директор Завода за израду новчаница (1973-1986)
  • Љубиша Ранковић, фудбалер Рада, Партизана, Смедерева, Земуна, Каена (Француска), Сетеа (Француска), Металурга (Украјина), Илва (Јужна Кореја), Сечуан (Кине), секретар стручног штаба ФК Партизан
  • Александар Ивановић (1938-1999), дипл. маш. инж, директор ХЕ Зворник
  • Милан Ивановић, песник
  • Милијан Петровић (1966), сликар и скулптор

ДемографијаУреди

У насељу Горње Црниљево живи 465 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (44,2 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 164 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.115
1953. 1.155
1961. 1.073
1971. 988
1981. 876
1991. 695 671
2002. 554 568
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
551 99,45 %
Хрвати
  
1 0,18 %
Југословени
  
1 0,18 %
непознато
  
1 0,18 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди