Градашница (Пирот)
Градашница је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 362 становника (према попису из 2002. било је 412 становника).
Градашница | |
|---|---|
 Градашница | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Град | Пирот |
| Становништво | |
| — 2011. |  362 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 10′ 35″ С; 22° 35′ 22″ И / 43.1765° С; 22.5895° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 465 m |
.svg)  Градашница Градашница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 010 |
| Регистарска ознака | PI |
Историја
уредиМесто Градашница 1688/1689. године помиње се у "номоканону" 15-17. века српске рецензије из манастира Поганово. То место је у 19. веку у Пиротском округу (1884).
У Градашници је 1886. године озидана православна црква посвећена Св. Параскеви.[1] Школа је радила у оквиру цркве првобитно све док није отворена посебна зграда Школе 1887. године. Исте године је школа затворена због отварања основне школе у селу Добри До. Деца су ишла у школу у Пироту и селима Извор, Добри До или Велики Суводол. После Првог светског рата, отпочиње се са радом 1919. године. Изграђена је нова зграда школе 1926. године.
Поред цркве Свете Параскеве, у селу се налази и изузетно стара црква Светог Влаха.
У минулим временима, основне приходе мештани Градашнице стицали су од пољопривредне производње, виноградарства и нарочито од мноштво воденица којих је било на Градашничкој реци. Те воденице задовољавале су потребе не само Пирота, већ и великог броја околних села.[2] Најпознатија воденица на Градашничкој реци била је Бегова кула подигнута почетком 19. века, која је потом до урушавања имала статус споменика културе.[3]
Родови фамилија
уреди- 1. Базовци су фамилија која је пореклом из села Базовик. Најстарији предак је Коста па отуд и презиме Костић.
- 2. Волејини су једна од најстаријих породица у Градашници. Најстарији предак - Цветко.
- 3. Живкови или Потини су фамилија чији је најстарији предак Пота.
- 4. Дуркови или Џонини су фамилија крупних и јаких људи. Џона је имао једног сина - Ћира.
- 5. Лелебабини су добили име по легенди када је неко од деце из ове фамилије, уплашено од Турака викало по кући: "Леле бабо, Крџалије!". Ово је једна од најстаријих породица. Најстарији познати предак је Станко. Презимена: Станковић и Јовановић.
- 6. Височање су се доселили из села Браћевци код Висока. Најстарији предак им је Мина Ранчић.
- 7. Полицајини су фамилија чији је најстарији предак Ћира а његов син се звао Цветко.
- 8. Мазничови су фамилија поп Мазна - Цветка.
- 9. Вурдини или Невљани су староседелачка породица. Најстарији предак је Анта.
- 10. Коркмини су фамилија чији је предак Анта Јовановић Коркма.
- 11. Љутини се претежно презивају Миленковић по претку Миленку. Има и презимена Пешић и Димитријевић.
- 12. Дањини су добили име по надимку најстаријег претка - Мита Дања.
- 13. Џућини и Пешћини носе назив по Џуку и његовом сину Пеши. Ово су богате породице које су имале воденицу и ваљавницу.
- 14. Џиџанови су староседелачка породица. Име су добили по томе што су ситније грађе па су их звали џивџани - врапце. Најстарији предак им је Ћира Антић Џиџанов.
- 15. Панагонови - Студенткови потичу од непознатог претка који је имао два сина: Мину и Ђорђа.
- 16. Височање су досељени из села Висок а најстарији предак им је деда Ранча.
- 17. Шуманови су староседелачка породица а име су добили по претку који је био хајдук и увек је био у шуми. Најстарији предак им је Јован који је пореклом из села Паклештица.
- 18. Шајтини, Ташкови, Мурџини и Сурлини потичу од истог претка - Иге који је имао четворо деце: Манча, Цека, Ђора и Петар.
- 19. Чарлини су фамилија која је најстарија у Градашници. Непознати предак је имао три сина: Крсту, Пешу и Петра. Презиме: Петровић.
- 20. Тодорћинису фамилија чији је предак деда Џуна Гогић. Имао је три сина: Нацу, Ђору и Милана.
- 21. Рашини су породица чије је презиме Рашић од претка Раше. Појављује се и презиме Тричковић у овој фамилији.
- 22. Чулини су фамилија чији је предак Станко.
- 23. Топлодолци су једина породица која се ту доселила после Другог светског рата. Доселио се најпре Бранко Ћирић са женом Спасом.
- 24. Шанини су фамилија чији је најстарији предак Петар Пенчић.
- 25. Векајини су фамилија чији је предак Андреја. Презимена ове фамилије су Манојловић и Манић.
- 26. Пачаризови су стара фамилија а порекло воде од неког претка који се звао Пачариз. Презиме им је Јовановић.
- 27. Ценђини воде порекло од претка Гмитра који је имао два сина и кћер.
- 28. Коленови или Куленови су породица која је изгубила сваки траг у овом селу. Једине особе којих се сећају мештани су баба Марица и њена сестра Јона.
- 29. Шулејини и Марђини су пореклом из села Топли До. Најстарији предак је Пеша. Имао је два сина и кћер: Спаса, Марга и Голуб.
Демографија
уредиУ насељу Градашница живи 325 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (40,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 126 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 4 | 7 | ||
| 75—79 | 9 | 11 | ||
| 70—74 | 9 | 11 | ||
| 65—69 | 7 | 13 | ||
| 60—64 | 12 | 21 | ||
| 55—59 | 7 | 5 | ||
| 50—54 | 21 | 14 | ||
| 45—49 | 13 | 10 | ||
| 40—44 | 19 | 14 | ||
| 35—39 | 12 | 13 | ||
| 30—34 | 17 | 16 | ||
| 25—29 | 13 | 13 | ||
| 20—24 | 12 | 10 | ||
| 15—19 | 6 | 19 | ||
| 10—14 | 16 | 15 | ||
| 5—9 | 11 | 15 | ||
| 0—4 | 8 | 9 | ||
| Просек : | 40,3 | 40,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 161 | 37 | 109 | 11 | 4 | 0 |
| Женски | 177 | 33 | 109 | 33 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 338 | 70 | 218 | 44 | 6 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 84 | 3 | 0 | 0 | 48 |
| Женски | 51 | 1 | 0 | 0 | 38 |
| УКУПНО | 135 | 4 | 0 | 0 | 86 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 9 | 2 | 2 | 5 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 9 | 5 | 4 | 5 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | 4 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 3 | 2 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 5 | 0 | 0 | 4 | |
Референце
уреди- ^ "Наш језик", Београд 1939. године
- ^ Златковић, Драгољуб (2006). „Микротопонимија десне обале Нишаве од Милојковца и Обреновца до Градашнице и Нишора”. Пиротски зборник. 31: 143.
- ^ Јовановић, Борисав (2012). Стари занати Пирота и околине. стр. 79.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
уреди- Милорад Миша Живковић, Градашница, село крај Пирота, Пи прес Пирот, 2011.
