Градимир Алексић
Градимир Алексић (Београд, 1922) је српски вајар.[1]
| Градимир Алексић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1922. |
| Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
| Уметнички рад | |
| Регија | Вајарство |
Биографија уреди
Рођен је 1922. године у Београду.[1] Дипломирао је вајарство на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.[2] Самостално је излагао у Београду 1952. и Земуну 1962.[2] Излагао је на групним изложбама Удружења ликовних уметника Србије у слободном простору од 1947,[2] изложбама „Послератна вајарска генерација Србије 1945—1955” 1955.[1] и „НОБ у делима ликовних уметника Југославије” 1966, 1971. и 1976. у галерији Дома војске у Београду,[1] изложби графике и скулптуре учесника уметничких колонија и вајарских симпозијума Југославије „Девети ликовни сусрети” у Суботици 1970, Октобарском салону 1973.[2] и трећој изложби југословенског портрета у галерији југословенског портрета и изложбеном павиљону Тузла 1975. године.[1] Добитник је награде предузећа „Атекс” на изложби УЛУС-а 1962.[2] Аутор је скулптуре „Играчица” у Будви, Споменика палим борцима у Чачку и споменика Скерлићу на Калемегдану.[2] Његова дела се налазе у Музеју револуције у Београду, Народном музеју Крагујевца и Музеју у Бару.[2]
