Грачаница (Тузлански кантон)

Грачаница је градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у сјевероисточном делу Босне и Херцеговине, саставни дио Тузланског кантона. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Грачаници је пописано 12.882 лица.[1] Овде се налази црква Светог Вазнесења Господњег.

Грачаница
Gracanica panorama.jpg
Панорама Грачанице
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонТузлански кантон
ГрадГрачаница
Становништво
 — 2013.Раст 12.882
Географске карактеристике
Координате44° 42′ 24″ СГШ; 18° 18′ 38″ ИГД / 44.706684° СГШ; 18.310557° ИГД / 44.706684; 18.310557Координате: 44° 42′ 24″ СГШ; 18° 18′ 38″ ИГД / 44.706684° СГШ; 18.310557° ИГД / 44.706684; 18.310557
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Грачаница на мапи Босне и Херцеговине
Грачаница
Грачаница
Грачаница на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број75320
Позивни број035

ИсторијаУреди

 
Чаршија у Грачаници

Грачаница се по први пут спомиње у османлијским изворима 1528. године. Насеље је припадало нахији Соко, и било је познато по руднику гвожђа. Центар нахије Соко представљала је средњовековна тврђава Соко, која се налази на око 4 км од града.

Првобитно насеље Грачаница се налазило на садашњем локалитету дела града Драфнићи, а статус града (касабе) стекло је 1548. године. Значајнији развој доживљава крајем 17. века, у доба Ахмед-паше Будимлије, који је изградио чаршијску џамију, хамам (јавно купатило) и сахат кулу.

У 18. веку изграђен је и водовод. Грачаница је била изразито трговачко место, са нешто већом чаршијом. Године 1879. било је у њој 613 кућа и 3012 становника. Грачаница је 1878. имала пошту, а основну школу 1887.

СтановништвоУреди

Састав становништва – насељено мјесто Грачаница
2013.1991.[2]1981.[3]1971.[4]
Укупно12 882 (100,0%)12 712 (100,0%)12 103 (100,0%)9 477 (100,0%)
Бошњаци12 031 (93,39%)10 282 (80,88%)19 604 (79,35%)18 225 (86,79%)1
Босанци270 (2,096%)
Срби131 (1,017%)1 169 (9,196%)1 000 (8,262%)934 (9,855%)
Роми109 (0,846%)
Неизјашњени88 (0,683%)
Муслимани54 (0,419%)
Босанци и Херцеговци53 (0,411%)
Хрвати49 (0,380%)47 (0,370%)67 (0,554%)99 (1,045%)
Непознато49 (0,380%)
Остали22 (0,171%)314 (2,470%)104 (0,859%)71 (0,749%)
Албанци17 (0,132%)5 (0,041%)7 (0,074%)
Словенци3 (0,023%)1 (0,008%)2 (0,021%)
Македонци2 (0,016%)6 (0,050%)6 (0,063%)
Југословени1 (0,008%)900 (7,080%)1 284 (10,61%)98 (1,034%)
Црногорци1 (0,008%)31 (0,256%)34 (0,359%)
Турци1 (0,008%)
Православци1 (0,008%)
Мађари1 (0,008%)1 (0,011%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Градови пријатељиУреди

НапоменеУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди