Отворите главни мени

Грбавица (Нови Сад)

Положај насељаУреди

 
Грбавица, Булевар цара Лазара
 
Добродошли на Грбавицу - билборд на француском језику на Грбавици, постављен током музичког фестивала EXIT 2010

Источну границу Грбавице чини Булевар ослобођења, јужну Булевар цара Лазара, северну Футошка улица, док западну границу чине улице Војводе Книћанина и Коло српских сестара.

Суседне градске четврти су: Стари Град на истоку, Сајмиште на северу, Лиман на југу и Адамовићево насеље на западу.

У административном смислу, Грбавица се налази у саставу месних заједница „Вера Павловић“ и „7. јули“. МЗ „Вера Павловић“ обухвата јужне и источне делове Грбавице, док МЗ „7. јули“ обухвата Адамовићево насеље и северозападне делове Грбавице.

СтановништвоУреди

Према подацима предузећа ЈКП Информатика Нови Сад, на подручју Грбавице живи 14.120 становника (2010. година). [1] МЗ „Вера Павловић“ има 8.958 становника, а МЗ „7. јули“ 11.802 становника. Већи део становника МЗ „7. јули“ живи на Адамовићевом насељу, а мањи део на Грбавици.

ИсторијаУреди

Грбавица је један од старијих делова Новог Сада. У 19. веку, подручје Грбавице представљало је градску периферију, а ту је 1800. године отворено Јеврејско гробље, а затим 1860. године и Католичко гробље.

Данашњи назив насеља настао је почетком шездесетих година 20. века (1960—1961), када су на овом простору, у данашњим улицама Војвођанској, Владимира Николића и Вере Павловић, подизани нови стамбени објекти. Пошто је требало убрзано градити станове, тадашњи урбанистички инжењер Милан Цветков преузео је, у оквиру сарадње између Новог Сада и Сарајева, готове пројекте израђене за сарајевски кварт Грбавицу. Тако је радни назив стамбених планова прихваћен међу грађанима као име за тај део града. Данас многи овдашњи становници ни не знају порекло имена Грбавица.

Карактеристике насељаУреди

Грбавица је изграђена на алувијалној тераси Дунава, са надморским висинама од 76 до 78 м, на нижим деловима лежи на засутим мртвајама Дунава, а на вишим на обалским гредама, тако да је само симболично „грбава“. Ужи део Грбавице је претежно стамбено подручје, а некадашње ниске куће сада све више замењују нове вишеспратнице.

Привреда, пословање, јавни објектиУреди

На Грбавици се налазе следећи привредно-пословни и јавни објекти:

ОбразовањеУреди

 
Висока техничка школа струковних студија у Футошкој улици
 
Електротехничка школа „Михајло Пупин“ у Футошкој улици
 
Техничка школа „Јован Вукановић“ у улици Браће Рибникар

У насељу постоје следеће образовне установе:

Верски објекти и гробљаУреди

На Грбавици се налазе два старија градска гробља: Јеврејско гробље (отворено 1800. године) и Католичко гробље (отворено 1860. године). У продужетку Католичког гробља налазе се Евангелистичко, Реформаторско и Авијатичарско гробље, а наведена гробља од Католичког раздваја такозвани славолук.

У насељу постоји Римокатоличка црква светог Рока из 1801. године, док се на Католичком и Јеврејском гробљу налазе Католичка односно Јеврејска капела. На Грбавици се такође налази седиште протестантске верске заједнице Црква Христа спаситеља, [2] а у плану је и изградња православне цркве.

СпортУреди

У северном делу Грбавице деловала је „Стрељачка дружина 1790", а 1945. године је на теренима и простору стрелишта основано Спортско друштво „Еђшег-Јединство", са 15 разних спортских секција. Због разноврсности спортова и броја секција, ово друштво је сврставано у четири најмасовнија спортска друштва бивше Југославије, одмах иза Црвене звезде, суботичког Спартака и Партизана.

Улице и саобраћајУреди

Неке од значајнијих улица на Грбавици су:

  • Браће Рибникар
  • Булевар ослобођења
  • Булевар цара Лазара
  • Војводе Книћанина
  • Војвођанска
  • Гогољева
  • Данила Киша
  • Ласла Гала
  • Мише Димитријевића
  • Пушкинова
  • Футошка


Кроз саму Грбавицу пролази аутобуска линија бр. 13 (Детелинара – Грбавица – Универзитет), а велики број линија (2, 6, 7, 9, 11A, 11Б, 12, 52, 53, 54, 55, 56, 60, 61, 62, 64, 68, 69, 71, 72, 73, 74, 76, 77, 78, 79, 80, 84) пролази границама насеља, Булеваром ослобођења, Футошком улицом и Булеваром цара Лазара.


ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Др Душан Попов, Грбавица, Енциклопедија Новог Сада, свеска 6, Нови Сад, 1996.
  • Драгомир Љубинац, 30 година Месне заједнице „7. јули“ у Новом Саду 1974-2004, монографија, Нови Сад, 2004.
  • Јован Миросављевић, Бревијар улица Новог Сада 1745-2001, Нови Сад, 2002.
  1. Јован Миросављевић, Нови Сад - атлас улица, Нови Сад, 1998.
  2. Милорад Грујић, Водич кроз Нови Сад и околину, Нови Сад, 2004.
  3. Зоран Рапајић, Нови Сад без тајни, Београд, 2002.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди