Википедија

Даниел Гансер

Даниел Гансер (нем. Dr. Daniele Ganser; Лугано, 29. август 1972) швајцарски је историчар и аутор. Постао је познат по дисертацији НАТО тајна војска у Европи. Његови критички ставови о темама попут 11. септембра 2001, донели су му веома поларизован пријем.[1]

Историчар и публициста

Др. Даниел Гансер
Др. Даниел Гансер (нем. Dr. Daniele Ganser)
Датум рођења(1972-08-29)29. август 1972. (51 год.)
Место рођењаЛугано — Кантон Тичино, Швајцарска
Занимањеисторичар и аутор
ДеловањеНАТО тајна војска у Европи
Награде
  • 2015. IQ-Цена.
  • 2019. УМА за свест, и мир
  • 2020. Баутцнер за мир и просперитет.
Веб-сајтwww.danieleganser.ch

Биографија уреди

Рођен је 1972. године као син пастора Готфрид Гансера (1922–2014) и његове супруге Жанет.[2] Дванаест година студирао је у валдорфској школи, где се изводила обука из антропозофске педагогије Рудолф Штајнер, у Базелу а затим се пребацио у гимназију Леонард до његове матуре 1992. године. Након гимназије одслужио је војни рок. Затим је проучавао древну и модерну историју, филозофију и енглески језик са фокусом на међународне односе на Универзитету у Базелу и Универзитет у Амстердаму у Лондонској школи за економију и политичке науке (ЛСЕ).[3] Након лиценцирања на Филозофском факултету Универзитета у Базелу (1998), истраживао је тамо и на ЛСЕ. Јуси Ханимаки је пратио његов пројекат. 2000/2001. Докторирао је из филозофије код Георга Круга на Базелском историјском семинару са дисертацијом Операција Гладио[4] у западној Европи и Сједињеним Државама[5]

Од 2001. до 2003. Гансер је био одговоран за међународне односе и анализу политике у тхинк танк-у Авенир Суисе са седиштем у Цириху. Водио је кампању Авенир Суисе за популарну иницијативу да се Швајцарска придружи УН-у. 2003. био је члан Саветодавног одбора Савезног одељења спољних послова за цивилну изградњу мира и људска права. Од 2003. до 2006. био је виши истраживач у Истраживачком центру за сигурносне студије (ЦСС) при ЕТХ Цирих.[6] 2006. Гансер и други научници основали су швајцарску подружницу Британске асоцијације за проучавање врха нафте и гаса ( АСПО ), чији је члан био до 2012. године. Швајцарска подружница АСПО је распуштен крајем 2018. године.[7] Од 2007. до 2010. био је истраживач и предавач на историјском семинару Универзитета у Базелу, где је био укључен у пројекат „Пеак Оил“. Његова главна истраживачка подручја била су „Међународна савремена историја од 1945. године“, „Прикривени рат и геостратегија“, „Тајне службе и специјалне снаге“, „Врхунски ратови нафте и ресурса“ и „Пословна и људска права“.[8]

Основао је 2011. године у Базелу СИПЕР независни институт. „Швајцарски институт за истраживање мира и енергије“, који се бави питањима државног тероризма и обновљивих извора енергије. СИПЕР испитује међународну политику од 1945. године из геостратешке перспективе са фокусом на теме мира, рата, терора, медија и енергије. СИПЕР је мали институт, запослених је само четверо. Даниел Гансер држи предавања и пише књиге. Алехсандар Робаул креира графику и одржава веб страницу. Даниел Абишер је одговоран за књиговодство. Ханс Шварц је саветник у вези са стратегијом. СИПЕР има два производа: јавна предавања и књиге.[9]

Од 2012. до 2017. Гансер је био „Предавач за рефлективне вештине“ на институту на Универзитету у Санкт Галену и предавао је тамо курсеве са Ролф Вустенхагеном о историји и будућности енергетских система. Неколико швајцарских научника 2017. године критиковало је Гансеров наставнички програм због његових теза у вези 11. септембра 2001[10] као штетне по углед тог института; други су га бранили. Главни Према одговорном професор Каспар Хирш, Универзитет Ст. Галлен отказао је Гансеров наставни програм за 2018. годину због реформе релевантног курса.[11]

Мејнстрим медији сматрају га теоретичарем завере.[12] Немачки политиколог Маркус Линден: Гансер је гајио антиамериканизам у име мировних студија, а истовремено је једнострано предложио позитиван став према Русији.[13] У вези са овим активностима, Курт Спеарман, почасни професор безбедносне политике у Цириху (ЕТХ Шкотска), класификује Гансера као „заводника и профитера“.[14]

Доктор Гансер истражује питања енергије, рата и мира из геостратешке перспективе и на својој званичној веб страници[15] (само на немачком и енглеском језику) наводи да су хиљаде људи данас посвећене миру у свету и заинтересоване за обновљиву енергију. Верује да може да помогне научницима да превазиђу неке од лажи и бруталности које и данас утичу на наш свет. Његови фокуси фокусирани су на теме попут међународне историје од 1945. године, геостратегије прикривеног ратовања са савременим обавештајним и специјалним снагама, као и ратови око нафтних ресурса. Даниеле Гансер посвећен је међународној међуакадемској анализи, са стручњацима за тренутну глобализацији.

Гансер себе описује као истраживача мира. Тако га назива и социолог Андреас Антон. У априлу 2016. године, удружење Менса у Немачкој доделило је Гансеру награду IQ-Цена.[16] 2015 у категорији „Интелигентан пренос знања“. Он је уредништво портала Рубикон. Гансер има ћерку и сина. Живи са породицом у близини Базела.

Књиге уреди

 
Др. Даниел Гансер

Даниеле Гансер, аутор, историчар, и публициста, фокус истраживања: Међународна савремена историја од 1945, Тајно ратовање и тајне службе, Амерички империјализам и геостратегија, Енергетска транзиција и ратови ресурса, Глобализација и људска права.

Референце уреди

  1. ^ Dr. Daniele Ganser. „Lebenslauf”. www.danieleganser.ch (на језику: немачки). 
  2. ^ Trauerfall Ganser Gottfried
  3. ^ Dr. Ganser Daniele. „ETH - Center for Security Studies”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 27. 05. 2006. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  4. ^ N. Babić. „Tajna „Operacija Gladio“”. Приступљено 18. 03. 2020. 
  5. ^ Tobias Hof. „Rezension von: Nato-Geheimarmeen in Europa - Ausgabe 9 (2009), Nr. 4”. www.sehepunkte.de. 
  6. ^ Jakob Lindenmeyer. „ETH Life - ETH Zurich's wekly web journal”. archiv.ethlife.ethz.ch. Приступљено 29. 09. 2005. 
  7. ^ VEREIN. „ASPO Switzerland”. aspo.ch. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  8. ^ „Departement Geschichte: Dr. Daniele Ganser”. web.archive.org. 17. 9. 2012. Архивирано из оригинала 17. 09. 2012. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  9. ^ Über uns. „SIPER Swiss Institute for Peace and Energy Research”. www.siper.ch. 
  10. ^ Kristin Aalen (21. 1. 2015). „All of the theories about 9/11 are conspiracy theories - Aftenbladet.no”. web.archive.org. Архивирано из оригинала 21. 01. 2015. г. Приступљено 24. 03. 2021. 
  11. ^ „Uni St. Gallen lässt Daniele Ganser fallen”. Tages-Anzeiger (на језику: немачки). Приступљено 07. 04. 2018. 
  12. ^ Maurer, Andreas. „Verschwörungstheorien - Verschwörungsstar verliert Lehrauftrag: Auch Uni St. Gallen lässt Daniele Ganser fallen”. Aargauer Zeitung (на језику: немачки). Приступљено 07. 04. 2018. 
  13. ^ Vowinkel, Heike (8. 6. 2018). „Historiker Daniele Ganser begeistert mit Verschwörungen”. DIE WELT. 
  14. ^ Reinhard Meier. „Ganser, Trump, Putin und andere”. Journal21 (на језику: немачки). Приступљено 09. 04. 2018. 
  15. ^ „Dr. Daniele Ganser”. www.danieleganser.ch (на језику: немачки). 
  16. ^ „Pressemeldung - Mensa in Deutschland (MinD)”. web.archive.org. 8. 9. 2018. Архивирано из оригинала 08. 09. 2018. г. Приступљено 19. 04. 2016. 
  17. ^ Geheimarmeen
  18. ^ Erdölrausch
  19. ^ Illegale Kriege
  20. ^ Imperium USA

Литература уреди

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Даниел Гансер на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даниел_Гансер&oldid=26863671”