Данилов ученик

Данилов ученик (ХIV век), српски средњовековни писац. Не зна му се ни световно ни монашко име. Код архиепископa Данила II био је храњен, вољен и поучаван.

ЖивотУреди

Припадао је ужем кругу сарадника краља Стефана Душана, који је после смрти Данила II (1337), поставио свога логотета (канцелара) за архиепископа и тиме покушао да српску цркву стави под свој јачи утицај.

Књижевни радУреди

Данилов ученик је написао три житија: Житије краља Стефана Уроша III (Дечанског), Житије краља Душана (недовршено, само до времена настајања зборника Животи краљева и архиепископа српских (1337—40)) и Житије архиепископа Данила II. Претпоставља се да је од житија које је саставио архиепископ Данило и од својих, која је између 1337. и 1340. писао по истом обрасцу, начинио целину, зборник Животи краљева и архиепископа српских (тзв. Данилов зборник). Његово приповедање је хроничарско, усмерено на спољашње догађаје (нпр. опис одбране Хиландара; опис битке код Велбужда), по чему излази из оквира старе поетике представљања унутрашњих духовних вредности и језичко–стилских узлета.

Превод на савремени српски језикУреди

  • Данилови настављачи. Данилов ученик, други настављачи Даниловог зборника. Приредио Гордон Мак Данијел, данашња језичка верзија Лазар Мирковић, Београд, Просвета, СКЗ, 1989, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 7.

ЛитератураУреди

  • С. Новаковић: Народна традиција и критичка историја, Отаџбина 1880, књ. V, бр. 17;
  • И. Павловић: Књижевни радови архиепископа Данила II, Београд 1888:
  • Љ. Стојановић: Житија краљева и архиепископа српских и од архиепископа Данила и других Глас СА, 1923, CVI;
  • Текст Ђорђа Сп. Радојичића у: Енциклопедија Југославије, Загреб, ЈЛЗ, 1984, том III, стр 383.
  • Н. Радојчић: О архиепископу Данила II и његовим настављачима (предговор преводу Л. Мирковића: Живот краљева и архиепископа српских). Београд 1935, стр. V—XXIX;
  • М. Кашанин: Данилов настављач, Срска књижевност у средњем веку, Београд 1975, стр. 234—252;
  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 57.