Отворите главни мени

Димитар Стојанов – Мире (Прилеп, 1910Скопље, 4. септембар 1991), учитељ, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од 1953. до 19. децембра 1953. године обављао је функцију председника Народне скупштине НР Македоније.

ДИМИТАР СТОЈАНОВ
Dimitar Stojanov.jpg
Димитар Стојанов
Датум рођења1910.
Место рођењаПрилеп
 Османско царство
Датум смрти4. септембар 1991.(1991-09-04) (80/81 год.)
Место смртиСкопље, Социјалистичка Република МакедонијаСР Македонија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијаучитељ
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник Народне скупштине
НР Македоније
Период195319. децембар 1953.
ПретходникВидоје Смилевски
НаследникЛазар Колишевски

БиографијаУреди

Димитар Стојанов рођен је 1910. године у Прилепу. Године 1935. дипломирао је историју на Универзитету у Београду. Пре Другог светског рата био је професор у Прилепу (1935.-1940.), Пећи (до априла 1941.), Кратову (1941.-1942.) и Ловечу у Бугарској (1942.-1943.).

Због антифашистичке делатности у Ловечу, био је затворен у логору Чучулигово у Бугарској. Након изласка из логора почетком 1944. године, прикључио се Другој и Петој македонској бригади. Био је народни заступник на Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније. На Другом заседању АСНОМ-а 30. децембра 1944. године изабран је за члана Президијума АСНОМ-а и министар за просвету у Влади Демократске Федеративне Македоније.

Након рата обављао је многе друштвено-политичке дужности, међу којима и функцију председника Народног собрања НР Македоније од 1953. до 19. децембра 1953. године. Био је директор Архива Македоније од 1960. до 1978. године, након чега је отишао у пензију.

Умро је 4. септембра 1991. године у Скопљу.

ЛитератураУреди

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.