Димитрије Сабов
Димитрије Анастасијевић Сабов (Негуш 1724. или 1726. - Сремски Карловци 1803) био је српски добротвор и оснивач Карловачке гимназије, најстарије гимназије у српству.
Димитрије Анастасијевић Сабов | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1726. |
| Место рођења | Негуш, Османско царство |
| Датум смрти | 1803. (78/79 год.) |
| Место смрти | Сремски Карловци, Хабзбуршко царство |
| Потпис | |
 | |
Биографија
уреди
Димитрије (Дмитар) Сабов је рођен 1726. године у Негушу[1] у словенској (српској) породици из Македоније.[2] По историчару Душану Поповићу (али и другима, попут Прибислава Маринковића и Борислава Михајловића Михиза) Димитрије је био цинцарског рода.[3]. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око 1732-1733. године као дете од шест година[4] је дошао са трговцима у Земун. Убрзо је прешао у Нови Сад, где је изучавао занат сабовски (простог кројача). За време док је био абаџијски калфа Сабов је прошао много места тадашње Угарске, обилазећи вашаре. Он је и капамаџија и арендатор (на пример "батаљонских бара"),[5] али најбоље је профитирао са циглама.
Сабов се у Сремским Карловцима настанио 1748-1750. као занатлија. У то време дошло је до процвата Сремских Карловаца као насеља као новог средишта панонских Срба. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан занатлија и трговац стекао велико богатство. Био је стасит, одмерен, доброг укуса и срца, одевао лепо. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала. Посинио је у старости Матију, младића који је живео у Пешти.
Због тога не чуди што је Димитрије Сабов значајно суделовао у унапређењу прилика Карловачке Митрополије, пре свега помажући успостављање и битисање њених установа и изградњу зграда за те потребе. Добио је од цара Леополда II 1791. године због заслуга за просвету тј. за овако учињено бгагодејаније обшћему Славено-Сербском народу нашем, угарско племство.[6]
Димитрије Сабов умро је 1803. године у Сремским Карловцима, и сахрањен на доњем гробљу. У Карловцима је 1. новембра 1903. године поменом од стране гимназије, свечаним програмом обележена годишњица века од смрти.[7]
Заслуге
уредиЛичност Димитрија Сабова, кроз његово деловање и сталну помоћ Карловачкој Митрополији, има немерљив значај за српску културу и просвету. За потребу отварања српске гимназије у Сремским Карловцима, он је на молбу митрополита Стратимировића[8] приложио тада огромну своту од 20 хиљада форинти. Аустријски цар Леополд II је 30. септембра 1791. године потврдио основно писмо своје задужбине.[9] Пола износа за градњу гимназије (10.000 ф.) дао је Димитрије за живота, а остатак, другу половину његов посинак Матија, по жељи поочима, након смрти.[10]
Димитрије Сабов имао је значајну улогу и у битисању Аустријског царства; Цару Јосифу II позајмио је крајем 18. века 30 хиљада форинти, што у то време била огромна свота новца.[11]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Максимовић, Зоран. „Анастасијевић Димитрије Сабов” (PDF). maticasrpska.org.rs.
- ^ „Српском народу”. Босанска вила: лист за забаву, поуку и књижевност. 8: 90. 1893.
- ^ Душан Поповић: "О Цинцарима", Београд 1998.
- ^ Симон Симоновић-Монка: "Печалбарство и неимарство црнотравског краја", Црна Трава 1983.
- ^ Прибислав В. Маринковић: "Великани: знамените личности цинцарског порекла у историји Срба", Београд 2005.
- ^ "Дело", Београд 1. април 1912.
- ^ "Нова искра", Београд 1.новембар 1903.
- ^ "Браник", Нови Сад 1892.
- ^ "Мале новине", Београд 28. август 1890.
- ^ "Српски сион", Карловци 15. новембар 1903.
- ^ Dimitrije Anastasijević Sabov - zaboravljen pod jasenom | Reportaže | Novosti.rs
