Димитрије Гинић (Кладово, 26. децембар 1873Београд, 18. јул 1934) био је српски глумац, редитељ Народног позоришта у Београду, оснивач и управник више позоришта.

Димитрије Гинић
Лични подаци
Датум рођења(1873-12-26)26. децембар 1873.
Место рођењаКладово, Кнежевина Србија
Датум смрти18. јул 1934.(1934-07-18) (60 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија

Биографија

уреди

Школовао се у Доњем Милановцу и Неготину, где је учио основну школу. Два разреда гимназије завршио је у Нишу, када прелази у Београд да настави школовање. Ујак га даје у трговину 1886. али Гинић бежи из ње 1888. и прикључује се Српском народном позоришту у Новом Саду. Отпуштен је након првог дебија у комаду "Душан" М. Цветића, а затим се запошљава у путујућој дружини Исајије Јокића где ради од 1888. до 1890. Од 1890. до 1894. био је у дружини Николе Бате Димића са којим је гостовао у Цариграду, а од 1894. до 1897. радио је у дружини Петра Ћирића, па кратко 1897. код М. Лазића Стрица у Народном позоришту у Вараждину.[1]

Каријера

уреди

Своје Прво српско - босанско - херцеговачко позориште оснива у Мостару 1898. године. Позориште је радило све до 1899. када је Гинић протеран из Мостара због патриотског деловања на Србе. Одласком из Мостара долази на Цетиње и оснива Књажевско српско - црногорско позориште у којем је обављао све послове, од редитеља до управника. Ово позориште је радило до 1903. Од 1903. до 1907. води своје путујуће позориште, а 1908. оснива у Сарајеву Српско - босанско - херцеговачко позориште, када је ухапшен и протеран у Србију.[1] Са Јоцом Стојчевићем, након што је гостовао у Народном позоришту у Београду глумећи Клаудија у "Хамлету", води 1908. и 1909. путујуће позориште у Нишу, да би се 1909. вратио у Београд глумећи Миткета у "Коштани" у позоришту Богобоја Руцовића, а на заузимање Дарка Рибникара прелази у Народно позориште са сталним ангажманом где остаје све до Првог светског рата. Као официр је прешао Албанију нашавши се у Лазуазу у Бизерти, где оснива Српско војничко позориште.[2] За три године изведено је 186 представа у којима је Гинић био и редитељ и главни глумац са наступима преко 480 припадника српске војске, диктирајући у целини читаве сценарије које је играо раније: "Ивкова слава", "Хајдук Вељко", "Kоштана", "Граничари" и друге.[3] Након повратка у Београд 28. фебруара 1919. као члан Народног позоришта често се појављује и као редитељ. Умро је у Београду, где је и сахрањен 18. јула 1934. [4]

Одликовања

уреди

За заслуге је одликован Медаљом за војничке врлине, Орденом Белог орла петог реда и Орденом Светог Саве четвртог и петог реда.[3]

Референце

уреди
  1. ^ а б Јовић, Небојша (2003). „Димитрије А.Гинић, чика Гина (1873-1934), глумац и редитељ”. Баштиник. 6. (Историјски архив Неготин): 240. 
  2. ^ Јовић, Небојша (2003). „Димитрије А.Гинић, чика Гина (1873-1934), глумац и редитељ”. Баштиник. 6. (Историјски архив Неготин): 241. 
  3. ^ а б „Димитрије Гинић”. Београдске вести. Приступљено 24. 8. 2022. 
  4. ^ Јовић, Небојша (2003). „Димитрије А.Гинић, чика Гина (1873-1934), глумац и редитељ”. Баштиник. 6. (Историјски архив Неготин): 242. 

Спољашње везе

уреди