Отворите главни мени

Димитрије Ц. Ђорђевић

Димитрије Ц. Ђорђевић (Пожаревац, 11. октобар 1861Београд, 25. фебруар 1941) је био један од првих војних телеграфиста.

Димитрије Ц. Ђорђевић
Димитрије Ц. Ђорђевић.jpg
на прослави 50 година Савеза добровољаца у Краљевини Србији
Датум рођења(1861-10-11)11. октобар 1861.
Место рођењаПожаревац
 Кнежевина Србија
Датум смрти25. фебруар 1941.(1941-02-25) (79 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија

БиографијаУреди

Рођен 1861. у Пожаревцу, где му је отац Цветко био „руковатељ“ телеграфске штације (станице).[1] Цветко је по мајци Ани Чолак-Антић унук војводе Чолак Анте. Његов брат је био лекар Селимир Ђорђевић, а сестра Катарина је мајка композиторке Љубице Марић.

У Српско-турском рату, 1877-78., учествовао као активни војни телеграфиста. После рата постављен је за телеграфисту у Нишу, а после је службовао у разним местима Србије. Био је и телеграфиста београдског Министарског телеграфа који се налазио при краљевском двору.

Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату 1912-18., као војни телеграфиста.

Бавио се писањем и његови текстови су објављивани у „Политици“ између два светска рата. Службени гласник је касније објавио књигу „Кроз стари Београд“ у којој су скупљени његови текстови. Књига је подељена на три поглавља: „У Београду по први пут“, „Београдски квартови, улице, здања и житељи у њима“ и „Београдски друштвени живот“.

Био је члан два музичка хора „Првог београдског певачког друштва“ и Певачког друштва „Станковић“.[1] Био је и вежбач у фискултурном друштву сликара Стеве Тодоровића. Био је пријатељ Бранислава Нушића, Стевана Сремца, Милована Глишића и Чича Илије Станојевића. Димитрије је био и агент првог српског осигуравајућег друштва.

Умро је у Београду 1941.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Димитрије Ђорђевић, успомене на прве дане у ослобођеном Нишу”. Историјски архив Ниш. Приступљено 21. 1. 2019. 

Спољашње везеУреди