Дијецеза Дакија
Дијецеза Дакија (лат. Dioecesis Daciae, грч. Διοίκησις Δακίας) била је управна област, односно дијецеза (лат. dioecesis) у позном Римском царству и раној Византији. Основана је током 4. века, поделом дотадашње Дијецезе Мезије на северни (Дијецеза Дакија) и јужни део (Дијецеза Македонија). Поједини истраживачи сматрају да је та подела извршена већ за време владавине цара Константина I, након 324. године, док се други опредељују за средину 4. века или за почетак владавине цара Валенса (364-378), пошто је подела изворно посведочена тек око 370. године. Новостворена Дијецеза Дакија Обухватала је пет провинција (Средоземна Дакија, Приобална Дакија, Прва Мезија, Дарданија и Превалитана). На челу управе налазио се царски намесник са титулом викар (лат. vicarius), односно егзарх (грч. ἔξαρχος), а главни град дијецезе била је Сердика (данашња Софија). Налазила се у саставу Префектуре Илирика. Приликом поделе Римског царства (395) припала је источном делу (потоња Византија). [1]
| Дијецеза Дакија Dioecesis Daciae Διοίκησις Δακίας | |
|---|---|
| 4. век—6. век | |
 Дијецеза Дакија и суседне дијецезе Римског царства око 400. године | |
| Главни град | Сердика |
| Регија | југоисточна Европа |
| Земља | Римско царство |
| Догађаји | |
| Статус | бивша покрајина |
| Историја | |
• Успостављено | 4. век |
• Укинуто | 6. век |
Током 5. века ову дијецезу су у неколико наврата опустошили Хуни и Готи, а током 6. века на то подручје почињу да продиру Словени и Авари. Царска власт на том простору сломљена је почетком 7. века, када су се на подручју ове дијецезе настанили Срби.[2][3]
У погледу црквеног уређења, целокупно подручје ове дијецезе потпало је 535. године под јурисдикцију новостворене Архиепископије Јустинијане Приме, чије је седиште налазило у граду Јустинијана Прима (данашњи локалитет Царичин град код Лебана у Србији).[4][5]
Види још
уреди
Референце
уреди- ^ Мирковић 1981, стр. 89-105.
- ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
- ^ Ivanišević 2015, стр. 653-665.
- ^ Гранић 1925, стр. 113-134.
- ^ Turlej 2016, стр. 47-86.
Литература
уреди- Гранић, Бранко (1925). „Оснивање архиепископије у граду Justiniana Prima 535 године после Хр.” (PDF). Гласник Скопског научног друштва. 1 (1): 113—134.
- Zeiller, Jacques (1918). Les origines chrétiennes dans les provinces danubiennes de l'Empire romain. Paris: E. De Boccard.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Ivanišević, Vujadin (2015). „The Danubian Limes of the Diocese of Dacia in the 5th Century”. The Frontier World: Romans, Barbarians and Military Culture. Budapest: Institute for Archaeological Sciences. стр. 653—665.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Централне балканске области у доба позног царства”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 89—105.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Петровић, Владимир П. (2007). Дарданија у римским итинерарима: Градови и насеља (PDF). Београд: Балканолошки институт САНУ.
- Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian's Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.
