Дијецеза Панонија
Дијецеза Панонија (лат. Dioecesis Pannoniarum — „Дијецеза Панонаца“), од 395. позната као дијецеза Илирик или дијецеза Илирикум (лат. Dioecesis Illyricum), била је управна област, односно дијецеза (лат. dioecesis) у склопу позног Римског царства. На челу управе налазио се царски намесник са титулом „викар” (лат. vicarius), а главни град дијецезе био је Сирмијум (лат. Sirmium).
Дијецеза Панонија Dioecesis Pannoniarum | |
---|---|
314.—5. век | |
Дијецеза Панонија 300. године | |
Главни град | Сирмијум |
Регија | југоисточна Европа |
Земља | Римско царство |
Догађаји | |
Статус | бивша покрајина |
Историја | |
• Успостављено | 314. |
• Укинуто | 5. век |
Панонскoј дијецези су припадале римске провинције: Панонија Прва, Панонија Валерија, Панонија Савија, Панонија Друга, Далмација, Норик Медитеранеум и Норик Рипенсис. Средином 4. века налазила се у саставу префектуре Илирик, а приликом поделе државе 395. године припала је Западном римском царству. Већи део ове дијецезе пострадао је током хунске инвазије средином 5. века. Око 490. године њено подручје је потпало под власт Острогота, који су на том простору организовали посебне војно-управне јединице у саставу Остроготске краљевине.
Целокупно подручје ове бивше дијецезе тешко је пострадало током аварске инвазије у другој половини 6. века и почетком 7. века. И исто време, на просторима ове разорене дијецезе започиње и насељавање Словена.[1]
Види још
уредиРеференце
уредиЛитература
уреди- Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167.
- Gračanin, Hrvoje (2003). „Bitka kod Murse 351. i njezin odjek”. Scrinia Slavonica. 3: 9—29.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Huni i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 5: 9—47.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika”. Ekonomska i ekohistorija. 1: 9—36.
- Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126.
- Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64.
- Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 8: 13—54.
- Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija”. Scrinia Slavonica. 9: 7—56.
- Gračanin, Hrvoje (2010). „Rimske prometnice i komunikacije u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 10: 9—69.
- Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada.
- Gračanin, Hrvoje (2014). „Crkveni ustroj u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Croatica Christiana Periodica. 38 (73): 1—12.
- Gračanin, Hrvoje (2015). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae”. Povijesni prilozi. 49: 9—80.
- Gračanin, Hrvoje (2016). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae (Addenda)”. Povijesni prilozi. 50: 191—198.
- Gračanin, Hrvoje; Bilogrivić, Goran (2014). „Postrimski grad u južnoj Panoniji: primjer Siscije”. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti HAZU. 32: 1—26.
- Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Parat, Josip (2015). „Izbori i pregledi antičkih literarnih izvora za povijest južne Panonije”. Scrinia Slavonica. 15: 9—33.
- Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476). Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert.
- Wozniak, Frank E. (1981). „East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (3): 351—382.