Панонија Секунда
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Панонија Секунда или Панонија Друга (лат. Pannonia Secunda) је била провинција у оквиру позног Римског царства, настала уситњавањем старе провинције Паноније, односно Доње Паноније. Панонија Секунда је формирана 296. године, током владавине цара Диоклецијана, а престала је да постоји у 5. веку.
| Провинција Панонија Секунда (Провинција Панонија Друга) Provincia Pannonia Secunda | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 296.—5. век | |||||||||
 Панонија Секунда — мапа | |||||||||
| Главни град | Сирмијум | ||||||||
| Регија | средња Европа, Балкан | ||||||||
| Земља | Римско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша провинција | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 296. | ||||||||
• Укинуто | 5. век | ||||||||
| |||||||||
Главни град провинције је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица. Панонија Секунда је обухватала делове данашњих држава Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.
Градови Уреди
Поред Сирмијума, значајнији градови у провинцији Панонија Секунда били су:
- Мурса (Mursa) (данашњи Осијек),
- Цертиса (Certissa) (данашње Ђаково),
- Марсонија (Marsonia) (данашњи Славонски Брод),
- Цибале (Cibalae) (данашњи Винковци),
- Басијана (Bassianae) (данашњи Доњи Петровци),
- Кукциј (Cuccium) (данашњи Илок),
- Салде (Saldae) (данашње Брчко) и
- Теутобургиј (Teutoburgium) (данашњи Даљ).
Литература Уреди
- Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Huni i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 5: 9—47.
- Gračanin, Hrvoje (2005). „Ilirik u Marcelinovoj Kronici: Kronika komesa Marcelina kao izvor za društvenu i gospodarsku povijest te ekohistoriju kasnoantičkog Ilirika”. Ekonomska i ekohistorija. 1: 9—36.
- Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126.
- Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64.
- Gračanin, Hrvoje (2008). „Slaveni u ranosrednjovjekovnoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 8: 13—54.
- Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija”. Scrinia Slavonica. 9: 7—56.
- Gračanin, Hrvoje (2010). „Rimske prometnice i komunikacije u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Scrinia Slavonica. 10: 9—69.
- Gračanin, Hrvoje (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada.
- Gračanin, Hrvoje (2014). „Crkveni ustroj u kasnoantičkoj južnoj Panoniji”. Croatica Christiana Periodica. 38 (73): 1—12.
- Gračanin, Hrvoje (2015). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae”. Povijesni prilozi. 49: 9—80.
- Gračanin, Hrvoje (2016). „Late Antique Dalmatia and Pannonia in Cassiodorus’ Variae (Addenda)”. Povijesni prilozi. 50: 191—198.
- Gračanin, Hrvoje; Rapan-Papeša, Anita (2011). „Postrimski grad u južnoj Panoniji: primjer Cibala”. Scrinia Slavonica. 11: 7—30.
- Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Parat, Josip (2015). „Izbori i pregledi antičkih literarnih izvora za povijest južne Panonije”. Scrinia Slavonica. 15: 9—33.
- Várady, László (1969). Das Letzte Jahrhundert Pannoniens (376–476). Amsterdam: Verlag Adolf M. Hakkert.
- Wozniak, Frank E. (1981). „East Rome, Ravenna and Western Illyricum: 454-536 A.D.”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (3): 351—382.